Држава укида фирмарине па општине кукају

односно 67 милиона евра мање. Тако би оне 2016. године остале без еколошке накнаде, фирмарина и дела пореза на зараде.

Општинске касе би, по нацрту тог законског акта, остале без готово три милијарде динара због укидања еколошке таксе и 2,99 милијарди динара због укидања фирмарина. Уместо 80 одсто пореза на зараде, општинама би остајала само половина убраног пореза, што је мањак од чак 29,36 милијарди динара годишње. 

Привреда би тим законом, за разлику од општина, много добила јер не би више плаћала фирмарину и еколошку таксу, које локалним самоуправама заједно годишње доносе око шест милијарди динара. Уместо општинама, такса за моторна возила – а процењује се да она износи више од три милијарде динара – ишла би у државну касу.

Стална конференција градова и општина је против таквог закона који предвиђа да општине добијају 50 одсто пореза за зараде уместо 80, тврдећи да је то за градове и локалне самоуправе неприхватљиво. Додају да и предлог да се два изворна прихода за општину – накнада за животну средину и фирмарина – интегришу у порез на имовину „не значи ништа друго до велико повећање пореза на имовину који плаћају грађани, и то кроз повећање пореске стопе и укидање амортизације”. Имајући у виду раст пореза на имовину у последњих неколико година, СКГО сматра да је он досегао свој максимум и да би прихватање „савета” да би мањак новца који тај законски акт доноси општине требало да надоканаде повећањем пореза на имовину заправо значило „директно преваљивање пореског терета с правних лица на физичка, што је потпуно неприхватљиво”.

Пошто се, како оцењује СКГО, тим решењима значајно умањују локалних приходи, сви градови и општине сугестије и коментаре на Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе треба да им доставе до 15. децембра да би обједињене ставове упутила Министарству финансија.

„Такав предлог представља директан удар на све градове и општине, а посебно на оне које су у претходном периоду уложиле значајне своте у привлачење инвеститора, куповином земљишта и војне имовине ради формирања индустријских зона, изградњом додатне инфраструктуре, ослобађањем инвеститора плаћања одређених локалних такси и слично, а све у циљу да се повећа запосленост грађана”, наводи се у саопштењу Сталне конференције градова и општина.

С друге стране, у Министарству финансија процењују да ће општине до краја године остварити суфицит од око осам милијарди динара, што је отприлике сума која ће им наредне године бити ускраћена. Наиме, за првих десет месеци ове године општине су имале суфицит од 7,5 милијарди динара, а верује се да ће у последња два месеца ове године он достићи осам милијарди. Ако се уз то дода да ће већ у јануару морати да смање број запослених за више од 5.000, онда је држава проценила да ће им умањени буџет у 2016. години бити довољан за функционисање.

Многе општине су значајан део буџета пуниле еколошким таксама. Тако у општини Беочин оцењују да би укидање накнаде за заштиту животне средине, од које се од „Лафража” годишње приходује око 39 милиона динара, било погубно. Истичу да се тим новцем у тој општини финансира цела предшколска установа, односно плате, опрема и инвестиције у вртићима. Ако, уз то, буде смањен и проценат који припада општини од наплаћеног пореза на зараде – а Беочин је међу рекордерима по висини просечне плате – општина ће остатити без додатних 30 милиона у буџету.

Љ. Малешевић

Послодавци одавно траћили

Фирмарине су локалне комуналне таксе и њихову висину су одређивале општине, тако да су се разликовале од града до града. Послодавци већ неколико година траже укидање или барем смањење фирмарина, тврдећи да је већина општина у Србији донела одлуке којима се прописују нереално високи износи за таксе за истицање фирме, чиме су „показале да немају разумевање за привреду, да не воде рачуна о развијености и приходу приватног сектора и да им овај парафискални намет служби за пуњење буџета”.