а питање је како то на најбољи начин искористити и уновчити.
Елем, после денационализације претећи ће око 200.000 хектара пољопривредног земљишта у државном власништву у Војводини. Ако би се те њиве све продале по, рецимо, 10.000 евра хектар, колико се сада плаћају, војвођанске државне њиве вределе би као „Телеком” – две милијарде евра.
Међутим, ако искључимо продају странцима као сасвим неприхватљив сценарио, остаје могућност да држава кроз кредите и субвенционисане камате помогне домаћим пољопривредницима да купе њене њиве. Ако их пак буде издавала, у Војводини ће наплатити око 50 милиона евра годишње, имајући у виду да се за аренду овде даје око 250 евра по хектару.
Рецимо и да се с војвођанских њива у државном власништву може годишње убрати више од стотину милиона евра. Да се на њима, на пример, производи само пшеница, направило би се око 150 милиона евра, с обзиром на принос од око пет тона по хектару и цену од петнаестак евроценти по килограму хлебног зрна. Уколико би се то искористило за тов и развој сточарства или прерађивачку индустрију, корист би била већа.Наравно, најлакше је продати све и узети две милиљраде евра и порошити их ко зна за шта.
Пре десетак година Војводина је имала 240.000 хектара у државној својини па се потом испоставило да има и 100.000 више, а то се десило из више разлога: по Закону о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине неко земљиште остало је државно па је по закону из 1992. у великој мери враћано земљиште из друштвене а не из државне својине...
Сада се, у поступку реституције, потражује око 140.000 војвођанских хектара и држава има довољно земљишта да намири старе власнике и да јој поприличан део колача остане. Међутим, проблем је у томе што реституција иде пужевим кораком и што се чека измена закона којом би се враћање ораница олакшало и убрзало.
– Укупно се потражује око 170.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега у само у Војводини више од 140.000. Међутим, због веома сложених услова за враћање које прописује садашњи Закон о реституцији и недостатка документације о комасацији и проблема идентификације пољопривредног земљишта, Агенција је до данас вратила око 2.000 хектара пољопривредног зељмишта – речено је „Дневнику” у Агенцији за реституцију.
То је резултат којим ни сама Агенција није задовољна те је из тог разлога контактирала с надлежним министарствима правде и финансија ради измене Закона о реституцији у делу који се односи на враћање пољопривредног земљишта. Циљ је, веле у Агенцији, да се изменама Закона тај проблем реши, али остаје да се сачека реакција тих министарства која су надлежна за покретање поступка измене Закона.
Поменимо, Србија, по евиденцији Републичког геодетског завода, има 884.046 хектара пољопривредног земљишта. Од тога, у закуп издаје око 450.000 хектара обрадивих површина. Од преосталих 430.000 хектара део се не користи.
С. Глушчевић
Враћена сића
До сада је, по подацима Агенције за реституцију, враћено укупно 1.969 хектара у Србији, највише у Војводини. У томе предњачи општина Бачки Петровац, где су наследници досад добили 520 хектара, потом Бечеј, где је враћено 209,5 хектара, те Панчево, где је враћено 135 хектара. У вршачким атарима наследницима је враћено 118 хектара њива, у Житишту 115, у Инђији 18 хектара...
