и да не завлаче руку у државну, то јест народну касу.
По последњим подацима Агенције за привредне регистре, најпрофитабилнија предузећа у 2014. години у Србији били су НИС, „Телеком Србија” и „Теленор”, док су највеће нето губитке забележили „Србијагас”, „Лукоил” и „Железнице Србије”. Укупан губитак привреде у Србији у 2014. години био је 3.282 милијарде динара, што је за 13,8 одсто више него претходне године.
С највећим износом нето губитка у 2014. години пословало је ЈП „Србијагас”, чији је губитак од 45.037 милиона динара смањен у односу на 2013. годину 9,4 одсто, али је и даље задржао значајан удео у укупном нето губитку целе привреде и заузима 8,2 одсто. Пословни приходи су увећани 6,7 одсто, а број запослених задржан на ниову из претходне године. На другом месту је „Лукоил”, чији је нето губитак 13.523 милиона динара и већи је четири пута у односу на 2013. годину. Укупни губици тог друштва повећани су 87,2 одсто и надмашили су вредност капитала.
„Железнице Србије” повећале су негативан резултат на 11.802 милиона динара. Иза њих је „Железара Смедерево”, чији је губитак од 11.487 милиона динара готово четвртину мањи од оног у 2013. На петом месту је „Петрохемија” Панчево, која има негативан резултат од 11.017 милиона динара.
Колики су тачно губици српске привреде, а пре свега највећих и најпрофитабилнијих јавних предузећа прошле године, може се само нагађати, али је јасно да се негативни тренд из 2014. године наставио јер се финансијске реформе које је држава спроводила нису односиле на њих. Део јавних предузећа је добит уплатио у српску касу, али је знатно више оних која су завлачила руку у ту исту касу и која су добила знатне субвенције да би уопште преживела. Тако су многа јавна предузећа, уместо да стварају профит и пуне буџетску касу, из ње наставила да узимају новац, не смањујући при том ни плате нити број запослених. Јер, Србија има 36 републичких и готово 700 локалних јавних предузећа, а мали је проценат оних која раде профитабилно и која се на ослањају на помоћ државе, односно која не очекују да ће управо држава бити та која ће решавати све проблеме и плаћати без питања и контроле.
Наредни месеци биће кључни за решавање питања јавних предузећа. Министарство привреде израдило је Нацрт закона о јавним предузећима, који би ускоро требало да буде преточен у предлог и да се нађе пред посланицима Скупштине Србије на усвајању по хитном поступку. Реално је да управо тај законски акт буде први на пролећном заседању Скупштине Србије јер рационализација и решавање питања јавних предузећа једноставно више не смеју чекати управо због губитака које држава, која спроводи финансијске реформе, не може плаћати. Уосталом, на то се ова држава обавезала и аражманом с ММФ-ом.
Министар привреде Жељко Сертић ових дана изјављује да би закон о јавним предузећима требало што пре усвојити јер ће он од јавних предузећа направити сервис грађана.
– Тим законом настојимо да продубимо контролу, а бићемо посвећени ширим аспектима деловања јавних предузећа – казао је Сертић. – То је једини начин да „утегнемо” ствари и да јавна предузећа, која је држава и овластила да раде, заиста постану севис грађанима и другој привреди. Предузећа која добијају државне субвенције посебно морају да покажу максималан ниво одговорности. И они који управљају тим предузећима морају да знају да нису на положају јер им је то дедовина, него их је држава поставила да за ту исту државу ураде добар посао. То значи да фирма има профит, да нема крађа и превара, да се примењују сви стандарди и сва мерила корпоративног понашања.
У Нацрту закона о јавним предузећима, у који је „Дневник” имао увид, тачно су дефинисана привредна друштва од стратешког значаја за Србију, а Влада има шест месеци од дана усвајања закона да утврди списак тих привредних друштава.
Прецизирају се неопходни услови за избор чланова надзорног одбора и поступак за избор директора, али и могућност да онај ко не остварује пословне резулате буде разрешен,али и кажњен за оно што није учинио, а на тој функцији је морао. Убудуће ће се и директори локалних јавних предузећа бирати путем конкурса, што до сада није био случају. Укида се извршни одбор као сувишни колективни орган, а предвиђено је да директор бира извршне директоре, чиме се персонализује одговорност, како директора, тако и извршних директора...
Љ. Малешевић
Проблеми по општинама
По оцени министра Сертића, републичка јавна предузећа, њих 26, под непосредном су контролом Владе Србије и добро се зна где је који проблем, али је много више хаоса у увођењу реда у предузећима која су у надлежности општина.
– Локалне самоуправе немају капацитета ни снаге да спроведу потребне контроле па су неопходне мере да се спрече злоупотребе, кроз проналажење модалитета да то не буде централизација у негативном контексту – истиче Сетић.
