За првих осам месеци ове године кредити су укупно порасли 2,9 одсто и зауставили се на суми од 2.211 милијарди динара – говоре подаци Кредитног бироа Удружења банака. Стагнација баш не охрабрује, али има једна бројка у паду која уноси мало оптимизма: на концу августа забележен је пад ненаплативх кредита. Они сада у задужености учествују с 20,96 одсто.
Секретар УБС-а Верољуб Дугалић каже да је број тих зајмова смањен јер су банке почеле да их продају, а прве резултате дају и програми које су за смањење тих кредита донеле Влада Србије и Народна банка Србије. Добро је што више не бележимо раст већ је, напротив, присутна тенденција пада.
Привреда и предузетници су ове године крајње резервисани код узимања кредита.
Тако правна лица бележе од јула до августа пад од 0,4 одсто, а сума је 1.398 милијарди динара. Предузетници су још 0,1 одсто слабији, а сума задуживања је само 46 милиајрди. Те бројке поправља податак о доцњи. Они који кредите отплаћују, сада то чине редовније. Док је код привреде доцња у децембру била 19,3 одсто, у августу се смањила на 13,7. Код предузетника је пад скромнији: са 16,3 одсто на 16,1. Грађани су, већ по традицији, ту најбољи, а мало су се и поправили. Њихова доцња је смањена са 7,3 одсто на 7,2. Већина задужених која се нађе у проблему спас тражи у кредиту за рефинансирање. Током првих осам месеци ове године поменути зајмови су се повећали 32 одсто, односно са 48,61 милијарди динара на 64,48 милијарде.
– Рефинансирање је добра пракса – рекао је Дугалић на јучерашњој конференцији за медије. – Грађани тако не само да настављају редовно да испуњавају преузете обавезе већ добијају и повљније услове. Камате под којима се кредити рефинансирају су ниже и повољније од оних под којима су се задуживали.
У претходних десет година задуженост се у Србији по глави становника и више него удесетостручила. Тако се 2006. завршила с дугом који је био 401 евро, а концем августа он износи 940 евра.
Овде су сабрани кредити, минуси по текућем раћуну, кредитним картицама и лизинг-уговорима. Највиша је, наравно, била и остала задуженост везана за кредите: у 2006. је била 334 евра, а ове је 867. Минуси су се по глави повећали с 20 евра на 30, а дугови по кредитним картицама по истом критеријуму с 33 евра на 38. Пад је забележен код финансијског лизинга – с 14 евра по становнику на шест. Те 2006, када су кредитна експанзија као и други облици задуживања били на узлазној линији, за евро се плаћало 79 динара а сада 123 динара.
Дугалић се осврнуо на пад камата код стамбених кредита. Стопе су ту годишње између три и четири одсто, мада има и нижих камата. Томе су допринеле ниске стопе либора и еурибора, које су у минусу. Зато се банке на међународном тржишту задужују под повољнијим условима, а то су пренеле и на клијенте. Укупна сума је 380,66 милијарди динара. Да је стандард виши а уз благодет пада цена некретнина, вероватно би било далеко више и куповина станова и кућа, као и узимања поменутих кредита.
Док су стамбени зајмови и даље индексирани, они најпопуларнији готовински и даље су у динарима. Међу реткима су који бележе стални раст, а та традиција ни овога пута није изневерена. Концем августа износили су 248,11 милијарди динара, што је два одсто више него у јулу, али 12,2 процената него на почетку године. Грађани их узимају у домаћој валути највише, а камата су ту такође пале због снижене референтне стопе и ниске инфлације.
Д. Вујошевић
Закон о личном банкроту
Доношење закона оличном банкроту помиње се већ дуго. Неколико пута се чуло да би Србија и требало да га донесе, и то до краја ове године.
– Ми не учествујемо у томе, али и тамо где је он усвојен, попут Хрватске или Словеније, није решио проблем ни утицао на раст стандарда – казао је Дугалић.
