Дуг по глави за деценију дуплиран и прешао 900 евра

Јавни дуг Србије се лане смањио. Последњег дана прошле године био је 24,8 милијарде евра, а то је 1,68 одсто мање него преклане. Још штедљивији били су привредници у Србији.

Они су се лане, по подацима Удружења банка Србије, задужили 3,6 одсто мање и укупна сума дуга зауставила се на 1.332 милијарде динара. Док су привреда и држава биле штедљиве, грађани су трошили. Лане се дуг становништа по кредитима зауставио на суми од 796,78 милијарди динара што је 11 одсто више него у истом периоду годину пре.

Смањење јавног дуга свакако је добра вест. Смањење кредитирања привреде као и пораст дугова грађана многи би прихватили са скепсом, посебно када се зна да задуженост грађана по кредитима а по глави становника код нас константно расте: у 2006. била је 401 евро, пет година касније попела се на 726, а концем 2016. била је 916 евра. 

О томе колико тај несклад између грађана и привреде треба да брине др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже:
– Времена су се променила, привредна слика нам је данас другачија – наглашава он. – Србија смањује ниво лоших кредита, банке чисте билансе, али их баш код привреде има највише па се дуг смањује.

Но, баш због тих лоших позајмица критеријуми по којима банке данас одобравају кредите оштрији су него раније. С друге стране, привредници гледају пораст тражње пре него што уђу у нове инвеситције и пожеле да се задуже. Ако процене да тражње неће бити, неће ни улаизти у нове кредитне аранжмане. Има још чинилаца које не треба заборавити: привредници се окрећу финансирању сопственим капиталом. Ту су затим и други видови финансирања без банкарских кредита. То су понуде разних фондова па могућности да се преко појединих организација новац добије бесповратно.

Што се тиче задужености грађана, и ту слику коју пружа статистика треба посматрати из више углова. Дуг се повећавао по глави, али се истовремено смањивао и број становника. Тако је секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић недавно објаснио да је у Србији 2006. било 7.412.200 становника, а лане 7.076.372. Бројка од 336.000 њих мање није занемарљива када се ради о подели дуга. То је још један чинилац који се мора узети у обзир.

Грубишић објашњава да су кредити грађана у Србији највише расли до почетка кризе.
– Тада је све код нас било другачије. Грађани нису очекивали кризу већ раст плата и развој па су се лакше одлучивали да уђу у кредитне аранжмане него што би то проценили коју годину касније. Тих година деведесете су тек остале за нама. То је био период када кредита за грађане уопште није било па су нове могућности које су им се нудиле једва дочекали. Из тог периода нам је остао највећи дуг грађана, посебно стамбених кредита који се најдуже отплаћују и преносе из године у годину.
Свакако је битно то да Србија бележи привредни раст, с кредитима или без њих.

Д. Вујошевић
 

Научили лекцију

Док је кредитна задуженост грађана прилично расла, она везана за „минусе” и картице је бележила скромније промене. Код прекорачења по рачуну задуженост по глави је 2006. била 20 евра, а након десет година 30. Што се тиче риволвинг картица, пре деценију то је износило 33 евра, а прошлу годину смо завршили с дугом од 38 евра. Код „минуса” је дуг помало растао, а код картица је највећи био 2008 – 65 евра и од тада стално пада.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести