о заштити корисника финансијских услуга банкама укинута могућност да те кредите уступају заинтересованим агенцијама или фондовима, ти зајмови углавном се воде у билансима банка као тешко наплативи. Међутим, од јула ове године на врата би могли закуцати нови наплатиоци. Народна банка Србије припрема измену прописа: у августу је усвојила акциони план за наплату проблематичних кредита. У склопу тог документа предвиђена је и промена статуса грађана-дужника. Разматра се правни оквир којим би, осим банкама, и другим институцијама било дозвољено да откупљују ненаплативе кредите. Нови мере требало би да омогуће развој тржишта проблематичних кредита.
У банкама се новој мери радују и сматрају да ће им то омогућити да се реше тих зајмове. А шта могу очекивати грађани? О томе за „Дневник” професор Факултета за правне и псловне студије „Др Лазар Вркатић” у Нобвом Саду др Александар Васиљевић каже:
– Да би грађани били заштићени од самовоље будућих наплатилаца, било би најбоље да пропис чије се доношење очекује предвиди обавезу да се уступање кредита грађана не може урадити без сагласности дужника – сматра Васиљевић. – Тек када се он писмено сагласи с променом повериоца, кредит се може уступити. Без тога, бојим се да ће се створити погодно тле за злоуптребе.
Он наглашава да ће већина будућих власника тих зајмова гледати да купи кредите који су под хипотеком. Чим добију све важеће „папире”, одмах ће активирати хипотеку и трудити се да продају некретнину и тако дођу до новца. У новој ситуацији банке неће више толерисати да клијент касни с отплатом по четири или пет месеци –кредит ће се одмах уступати.
Уколико се све и догоди, највише разлога за стрепњу имају дужници који враћају зајмове у швајцарским францима. Они би по кратком поступку могли остати на улици уколико се њихов статус не реши на другачији начин.
Д. Вујошевић
Распродаја зајмова
Грађани су много боље платише од предузећа: по подацима Кредитног бироа Србије, крајем прошлог месеца дуговали су 719,97 милијарди динара, или 0,9 одсто више него у јануару. Већ три месеца заредом доцња код становништва износи 7,3 одсто. Већ чињеница да се та бројка из месеца у месец не мења говори да кредите не враћају само они који то не могу. Најчешће су то људи који су остали без посла или су им примања довољна тек за преживљавање па за кредит не претекне.
Банке, чистећи билансе, те дугове продају врло јефтино, чак и за десет одсто вредности. Али сами корисници их не могу откупити. Грађани који су већ у доцњи не могу рефинансирати кредит јер имају негативне податке код Кредитног бироа.
