стопа незапослености у нашој земљи сада је 17,6 одсто, мања је 2,7 одсто у односу на други квартал ове године и 3,2 одсто у односу на први квартал. Како се може чути, број незапослених пао је на 741.000, а по билтену Завода за статистику о запосленима и зарадама, на крају јула ове године било их је 769.340.
Међутим, многи те бројке узимају с резервом. Не због тога што сумњају у ваљаност оног што званична статистика ради, већ зато што се друге бројке које се тичу те проблематике прећуткују.
– У Србији, по подацима нашег синдката, али и других, односно по животним подацима, чак 56.300 запослених уопште не прима плату – каже за „Дневник” председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић. – Већина их је у предузећима у реструктурирању и онима којима је дужи период рачун у блокади. Заправо, тих 56.300 запослених плату не прима годину, па и дуже од тога.
Наша саговорница додаје да око 400.000 запослених у Србији прима минималну зараду, с тим што сваким даном тај број расте. Тачније, сада 430.000 људи прима минималац.
– Реч је о избегавању плаћања пореза и доприноса држави. Послодаваци пријављују раднике на минималну зараду, а чак око 200.000 радника прима зараду, али мању од минималне – наглашава Ранка Савић, и додаје да је таквих примера сијасет, али наводи случај „Јумка”, чији радници примају 12.000 до 13.000 динара месечно. – Дакле, око 200.000 радника у Србији добија мање од оног што је загарантовано и што је обавеза послодавца. Минимална цена рада је 121 динар, што је месечно 21.054 динара.
По њеним речима, плату од 25.000 до 35.000 динара прима око 150.000 радника. То је знатно испод просека Србије, који, по најновијим статистичким мерењима, износи 43.975 динара.
– Људи по неколико година и не добијају плату. Рецимо, у предузећу „Партизански пут” радници три и по године нису добили ни динара, мада се предузеће води као живо. Плату добија менаyмент, али запослени – не – наводи Ранка Савић.
Подсетимо, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин је, представљајући рад свог министарства, казао да очекује да ће стопа незапослености у Србији до краја године износити испод 20 одсто.
– Ствари се мењају, можда не довољно брзо, али ипак се мењају набоље – рекао је Вулин, додавши да је констатован пад незапослености, а да је томе допринео нови Закон о раду, као и повећана активност Инспекције рада.
– Желела бих да је министар у праву, али не знам на основу чега износи такве податке. Нас следеће године чека завршетак поступка реструктурирања, и не видим где црпи тај оптимизам када ће огроман број радника, стечајем или ликвидацијом предузећа, и званично остати без радног места и доћи у Националну службу за запошљавање. Такође, не видим ни инвестиције нити олакшице и помаке у приватном сектору. Мала и средња предузећа даве се у наметима и порезима и принуђена су на стална отпуштања – наглашава Ранка Савић.
С. Глушчевић
За запошљавање 600 милиона
– На позитиван тренд у смањењу броја незапослених утичу добар амбијент створен усвајањем системских закона, сезонски послови и појачани инспекцијски надзор – рекао је јуче Зоран Мартиновић, додајући да је дошло и до отварања нових радних места, али да је Србија још у економској кризи и да је број од 741.000 незапослених на евиденцији висок.
Он је казао да је ове године за активне мере запошљавања у Србији издвојено око 600 милиона динара, чиме може бити обухваћено око 6.000 лица, и при том изразио уверење да ће у наредним годинама тих пара бити вишеструко више.
