Две трећине српске привреде преживљава на кредит
Чак 60 одсто од те суме дугује привреда ,односно свако треће предузеће није у стању да врати кредит. За тридесетак дана Влада и Народна банка Србије ће представити стратегију за решевање овог проблема. Односно, предложиће конкретне мере које треба да помогну грађанима и привреди да измире обавезе. Позитивни ефекти тог пакета осетиће се почетком наредне године. Решевање проблема кредита који се не враћају,стручно НПЛ, је и део споразума који наша земља има са ММФ-ом.
О томе какве мере можемо очекивати економски стручњак Саша Ђоговић каже:
- Надлежни би требали да укину бројне парафискалне намете који оптерећују пословање привреде. Поред те мере могуће је и смањење пореза и доприноса на плате. На тај начин привреди би се обезбедила додатна ликвидност. Не може све да се реши владиним пакетима и мерама. Добар део посла мора да уради и сама привреда. Ако је већ куповна моћ код нас мала и то ствара проблеме у пословању менаyери компанија би морали да потраже нова тржишта у окружењу и даље- каже он.
Ђоговић објашњава да би кредити код нас требали да се користе за развој компанија. А сада се улажу у крпљење рупа и одржавање ликвиднсти. Добар део тог НПЛ корпуса делили су се партократски преко државних банка без стручног сагледавања стања. То је ишло преко државних банака попут Развојне банке Војводине, Агробанке, Привредне банке Београд или Универзал банке. Баш такви кредити које су те куће одобравале и довело је до гашења поменутих банака. Оне су отишле у историју а ненаплативи зајумови су остали.
Он наглашава да је јако добро што Министраство привреде тражи решење за предузећа која лоше послују јер нема никавог смисла кредитирати оне за које је већ унапред познати да ће тешко или готово никако измирити преузете обавезе.Подаци говоре да је три четвртине предузећа у Србији узело зајмове не да би инвестирали већ да би смањили губитке и дуговања.
Професор на Економском факултету у Београду др Милојко Арсић сматра да у државној каси и нема много простора за помоћ банкарским дужницима. Решење би могло да се тажи у уступању тих зајмова дургим предузећима или инвеситционим банкама. Извесно је да ће тада кредити бити уступљени за 50-60 одсто вредности. Али и то је боље од садашњег стања.
- Власници предузећа која су презадужена не би требали само да стоје и чекају да неко реши проблеме њихових дугова. Они би могли да имају много активнији приступ. Ако већ не могу да плате дуговања треба да размисле о продаји дела прдузећа. То се ради тако што се нађе партнер или се компанија појави на берзи. Све то треба учинити благоврмено пре него што предузеће западне у тешкоће односно дође до тога да не може да враћа зајам.
Арсић нагалашава да и наши прописи о уступању потраживања трба да буду јаснији а тумачења уједначена. Део прописа морао би да се доради и допунити. Данас повериоци ,укључујући ту и банке само могу да гледају како дужник распордаје имовину, а њима не враћа зајам. Законска заштита поверилаца морала би да буде неупоредиво ефикаснија него сада.
Д. Вујошевић
Грађанима следи банкрот
Становништво је код нас неупоредиво бољи дужник од привреде. На кредите које грађани не враћају иде 40 одсто НПЛ. Односно за рату дуже од 60 дана дугује сваки дести грађанин који је узео кредит. Њихови НПЛ такоже треба да се реше. Са те стране ситуација је много јаснија, јер имамо на кога да се угледамо. Следи доношење закона о личном банкроту. То значи да ће сваки појединац који банктротира добити личног стечајног управника који ће му одредити како да води финансије све до оздрваљења. О детањима када се појави бар наш нацрт закона.