Између осталог, међу тим новинама је то да ће на тржишту Србије заживети електронски новац, а самим тим ће и услуге тровине тим путем бити доступније и сигурније него до сада. Такође, биће могуће уплате и ислате у девизама, а платним прометом више се неће бавити само банке и пошта, већ ће то моћи да чине и друга правна лица - ако испуне услове.
У Народној банци Србије објашњавају да стари а још увек важећи Закон о платном промету није представљао одговарајући основ за развој тржишта платних услуга, нити је био ослонац реланом сектору. Зато је НБС и предложила доношење Закона о платним услугама. Тај акт је усвојен концем прошле године заједно са изменама и допунама пратећих закона који омогућавају његову примену. По оцени централне банке, тиме је створен модеран правни оквир за пружање платних услуга и издавање електронског новца у Србији.
Народна банка Србије је, како се појашњава, овим прописом желела да повећа конкуренцију, заштити кориснике, те прилагоди национални платни систем моделима и правилима који се примењују у ЕУ. На тај начин сви учесници у промету добиће сигурно и транспарентно пословање. Предвиђено је увођење хибридних институција које ће сем пружања платних услуга моћи да се баве и другим делатностима. Поред увођења електронског новца уређује се и његово издавање. Успостваљен је правни оквир за пословање и надзор над платним системом и смањени су ризици. Надзор над пословањем имаће НБС а ту је укључен и рад јавног поштанског оператера, односно дела Пошта Србије који се бави платним прометом. Такође, уводи се и јединствени регисатар рачуна свих физичких лица.
У сваком случају, банке су обавезне да пословање ускладе са новим законом и да до 1. септембра доставе клијентима предлог новог уговора. Отуда и писма у поштанским сандучићима или обавешптења послата електронском поштом. И не само то, него су банке дужне да упознају клијенте у филијалама или на Интернет презентацијама са новинама које следе. С друге стране, да би клијенти били што заштићенији, они имају право да раскину уговор са банком у року од три месеца од почетка примене Закона.
Једно од питања која се сада поставља је у то који су то нови актери који улазе на домаће финансијско тржиште? У НБС објашњавају да ће од октобра привредна друштва моћи да се баве пружањем платних услуга. То подразумева рад са новчаним дознакама, пренос средстава на платне рачуне, издавање платних инструмената укључујући и платне картице и све друге услуге које су до сада биле везане само за банке и поштанског оператера. Наравно, подразумева се да ће ови нови актери пре наступа на тржишту морати да испуне одређене услове да би добили лиценцу. У првом реду мораће да имају почетни капитал од 20.000 до 125.000 евра у динарској притиввредносит. Од висине те суме зависиће и број и ниво платних услуга које ће моћи да пружају. Надзор и даље остаје у рукама НБС, што значи да ће централна банка водити два регистра - и тих платних институција и електронског новца, као и јавну књигу о томе, и она ће бити доступна на Интернет презентацији НБС од 1.октобра.
Електронски новац је код нас прилична новина, и о томе како ће се он понашати у оптицају из НБС објашњавају да се ради о посебној врсти новчане вредности која се евидентира преко чип картица и сервера. Њих даје издавалац након што је од корисника добио средства којим се могу плаћати робе и услуге. Појава електронског новца омогућава развој читаве лепезе нових услуга и инструмената плаћања. Правна лица која имају намеру да се баве издавањем електронског новца за то ће, као и код платних услуга, морати да добију лиценцу НБС. Створене су овим такође и претпоставке за унапређење електронске трговине и пословања како у самој Србији тако и ван граница, а омогућено је и обављање плаћања електронским новцем путем Интернета. Тек, очекује се да све то да додатни подстицај развоју.
Једна од битних новина односи се на примање новца из иностранства, јер је децембра прошле године донет и Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању, чиме је и он усклађен са Законом о платним услугама. Примена такође почиње 1. октобра, а нове одредбе ће омогућити да грађани брже једноставније и ефикасније обаве девизна плаћања, односно да примају новац не само преко банке код које имају отворен девизни рачун већ и преко платних институција и пошта. Другим речима, на више места ће моћи и да шаљу и да примају новац из иностранства.
Душанка Вујошевић
