Европа купује кинески намештај од српског дрвета

Србија годишње извезе 145.000 кубика дрвета за 45,3 милиона евра, а да се од њега произведе пет милиона столица извозни резултат био би далеко бољи.

Наиме, у том случају извоз би био 265 милиона евра, што је чак шест пута више него што је зарађено извозом полупроизвода. Уз то, у процес израде столица било би укључено 5.000 радника.Стручњак  за производњу намештаја ангажован на пројекту УСАИД-а одрживог развоја Џеф Барон тврди да у Србији постоји шанса за производњу намештаја која би била одржива и доносила много већу зараду од ове која се постиже извозом дрвета.

- Индустрија намештаја може бити одржив посао зато што је потребна радна снага, а тога имате више него довољно. Потребно је дрво, а и тога имате довољно. Србија се налази на удаљености од 1.000 до око 1.500 километара од тржишта које може да прогута све што се направи. Знате од чега је намештај који Европљани данас купују из Кине - од дрвета из Србије. Сваки домад дрвета који оде у Кину, запошљава људе који примају плату већу него људи у Србији, јер је нажалост економска ситуација таква да су у Кини веће плате него у Србији, да праве намештај који онда шаљу у Немачку – истакао је Барон.

На прошломесечној изложби домаћег намештаја у Привредној комори Србије, коју је пратио округли сто произвођача намештаја, власник Дизајн студија “Шамлица” Марко Стојановић истакао је да је највећи проблем индустрије намештаја у Србији то што је тешко доћи до иностраног тржишта и неповерење клијената према српским производима, додајући да оно увелико бледи.

- У последњих годину дана се види да смо превазишли те дечије болести и да се клијенти све више опредељују за домаћи дизајниран намештај – нагласио је Стојановић.Секретар Удружења ПКС за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира Јеше Ерчић тврди да  ова привредна организација жели да подржи иницијативу српских дизајнера у производњи намештаја.

- Ми желимо да подржимо српске дизајнере у производњи намештаја и да их избрендирамо, а не да будемо бледа копија неких италијанских дизајнера, него да креирамо неки сопствени српски или балкански стил – објаснио је Ерчић.Он наглашава да је извоз дрвета и  намештаја у суфициту у спољнотрговинској размени и трећи сектор по броју запослених у индустрији, додајући да се највише извози у земље Евроспке уније, у земље у нашем непосредном окружењу и земље ЦЕФТЕ.

- ПКС је препознала значај овог сектора и поново формирала Удружење за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира и то ће бити једна коцкица у мозаику будућег привредног успеха Србије. Оно што је још потребно да би се дрвна индустрија развила до својих пуних капацитета јесте стратегија за дрвну индустрију – закључио је Ерчић.

Иначе, у Србији има неколико изузетно успешних произвођача намештаја  и сви извозе. Сваки део намештаја који направе они могу да продају у иностранству, али још увек имају проблема на домаћем терену јер се, као предузетници сусрећу се са великом бирократијом, проблемима набавке дрвета, приступ финансијама... Ипак, неки произвођачи намештаја успели су све то да савладају и праве врхунски намештај, али још увек им недостаје бољи и већи приступ страним тржиштима и за то им је потребна и помоћ државе.

Љ. Малешевић
 

Југославија била највећи извозник

Југославија је пре четири деценије била највећи извозник намештаја у САД, па се сада поставља логично питање, наглашава Yеф Барон, зашто се не обнови тај извоз.
- Макроекономија ми говори да би данас циљано тржиште требало да буде ЕУ због односа долара и евра, због удаљености тржишта ... Но, земље ЕУ данас намештај купују у Кини, а ви сте на пар сати лета авионом, скоро да могу за дан да дођу и да се врате. Купци из ЕУ по целој Европи траже замену за Кину. Оно што је значајно за сајам организован у ПКС јесте што нема ниједног сличног сајма у региону. Ако бисте овде довели најбоље излагаче из БиХ, Хрватске, Румуније, онда би дошли и купци, па би и српски произвођачи могли наћи купце – оценио је Барон.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести