Фали закон о личном банкроту

Банке у Србији имају далеко мање проблема с кредитима које

сервисирају грађани него привреда. Подаци говоре да је код нас проблематичан сваки пети кредит привреде, а тек сваки десети који враћају  грађани. За правна лица која не испуњавају обавезе према повериоцима предвиђена је принудна наплата, стечај па и банкрот. Међутим, Србија још увек нема закон о личном банкроту грађана – и по томе смо, уз Босну и Херцеговину, једини у Европи. Будући да доношење овог прописа од Србије захтева и Међународни монетарни фонд извесно је да ћемо га и добити.

Да би лични банкрот био могућ, потребно је да се измене прописи, односно донесе закон о недепозитним кредитним институцијама. Ту материју у Србији сада највећим делом регулише Закон о заштити корисника финансијских услуга. Он предвиђа да потраживања грађана банке могу уступати само једна другој, док се агенције које се баве тим пословима могу бавити само потраживањима правних лица.

Грађани који су презадужени тешко носе тај терет, а о томе чему се могу надати уколико поменути закон буде усвајен, Бошко Церовић из Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива” каже:

– Нисмо против доношења тог закона – наглашава Церовић. – Његов циљ је да се грађанима олкаша плаћање постојећих обавеза, а да им се истовремено омогући да не изгубе сав иметак који поседују. Да би се то остварило, неопходно је да се законом регулише који је реалан дуг. Имамо и данас банке које дужницима наплаћују кашњење у отплати по стопи од 0,5 одсто дневно, што је на годишњем нивоу чак 180 одсто. Такви обрачуни морају се свести на реалан ниво пре него што се закон усвоји. Посебан проблем су дужници који сервисирају обавезе у швајцарским францима у тренутку подизања кредита. Рате су веће од примања па није јасно како им у овој ситуацији лични стечајни управник може помоћи да се стабилизују те и те дугове пре доношења закона треба свести на реалан ниво. 

 

О томе какве промене могу очекивати грађани који прогласе стечај, за сада се још не може прецизно говорити, односно о детељима ће се више знати када и Србија добије тај закон или бар када он буде у форми нацрта. Већина европских законодавстава предвиђа да се дужнику за преживљавање остави законом предвиђена минимална зарада, а да остатак иде за отплату договања. У Хрватској тај закон је на снази од почетка године, а по подацима Хрватске финансијске агенције, до сада се за банкрот распитивало 579 грађана, а 180 га је и прогласило.

Д. Вујошевић

 

Потребна дозвола за готово сваки трошак

Када добије личног стечајног управника, банкротирани мора да тражи дозволу за сваки иоле већи трошак. Рецимо, мора да пита да ли може да купи ципеле, иде на летовање и слично. Ипак, након неколико година, када измири своје обавезе, биће на новом почетку. Док траје банкрот, дужник не мора да стрепи од принудне наплате и судских извршитеља, али лични стечајни управник може да продаје његову имовину.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести