Из тога је јасно да грађани далеко мање користе фиксни телефон, али и даље од њих не одустају.
Одлазак фиксног телефона у историју услед технолошког бума тренутно коче носталгичари и навика грађана да имају ту могућност па ће та врста услуге „опстати” бар још десетак година, процењују стручњаци. Оператери се редом слажу у томе да фиксни телефон још „држе” традиција и навика, те оцењују да ће опстати бар још десетак година.
Генерални директор „ВИП мобајла” Дејан Турк и сам, каже, користи понекад фиксни телефон.
– Тренд смањивања ће се настављати, али мислим да ће увек постојати људи који су навикнути на фиксни телефон и употребљавати га – рекао је он у изјави Тањугу. – Увек ће бити носталгичара. И ја понекад, када сам у канцеларији, употребљавам фиксни телефон.
У „Теленору” кажу да фиксни телефон у суштини није неопходан, али опстаје јер га старија популација ипак преферира.
– У суштини вам не треба, али старији, родитељи с млађом децом, или напросто љубитељи, понекад преферирају старомодне телефоне – рекао је Тањугу генерални директор „Теленора Србија” Уве Фредхајм. – Зато ће фиксни бити у употреби бар још десетак година.
– Географска нумерација „011, 021…” фиксних телефона, временом постаје „номадска” – сматра генерални директор „Орион телекома” Слободан Ђиновић, и додаје да ће се фиксни бројеви селити у апликације попут „Орион ринга”. Он је у изјави Тањугу навео да се мобилни оператери у свету све више окрећу ка томе да не продају телефонске услуге, већ пренос података.
Статистика РАТЕЛ-а је таква да је 2006. године било 2,72 милиона корисника фиксне телефоније, да се тај број повећавао све до 2010, када их је било највише, 3,11 милиона, а од тада креће пад.
– Последњи наш податак је да је крајем 2014. било 2,85 милиона корисника – рекао је директор РАТЕЛ-а Владица Тинтор. – Међутим, вероватно има већи број грађана који плаћају претплату, али повремено користе фиксни телефон, а томе у прилог говоре подаци о саобраћају, који је у последњих десет година три пута мањи.
По његовим речима, 2005. је укупан саобраћај износио 17,3 милијарди минута, док је 2014. пао на 6,4 милијарди минута.
– Наши грађани још имају претплату, вероватно зато што хоће ту могућност, али се фиксни телефон у пракси мање користи. У порасту је, с друге стране, коришћење мобилних телефона, те је саобраћај у мобилној мрежи у 2009. години износио 8,2 милиона минута, а у 2014. је готово дуплиран, на 14,9 милиона – констатује Тинтор. Иако не пориче да фиксну телефонију полако мењају други видови комуникације, попут мобилне, а све чешће и апликације, Тинтор тврди да смањење броја корисника фиксног телефона није алармантно.
– Веровато фиксни неће брзо замрети, али чак и да се то догоди у наредним годинама, не би требало бринути, то је само знак технолошког напретка. Природно је да та услуга буде превазиђена другим технологијама. Тако се и ‘дајл-ап’ интернет сада чини као давна прошлост, а то уопште није било толико давно – казао је Тинтор, подвукавши да не очекује скоро „изумирање” фиксне телефоније.
Е. Дн.
Пошта верује
У ту услугу, међутим, први човек „Поште Србије” Милан Кркобабић ипак верује, па је у овој години најавио „повратак” фиксне телефоније, односно пакет интегрисаних сервиса – телевизија, интернет и фиксна телефонија, по, како је казао, ценама најповољнијим за грађане.
Пошта би тада била још једна компанија која нуди фиксну телефонију. Занимљиво је да је услуга преносивости броја у фиксној телефонији доступна од 1. априла 2014, а до краја исте године пренето је, по подацима РАТЕЛ-а, 41.513 бројева.
