ускоро покрену наградну игру, а право учешћа имаће они који пажљиво сакупљају рачуне. Детаљи још нису познати, а као суперпремија помиње се стан у Београду. По најавама, у игру ће бити укључене и локалне самоуправе па је могуће да јобуде станова за усељење и у провинцији за више људи којима се насмеши срећа. Стручњаци сматрају да је идеја добра, али да би дала резултате, мора се комбиновати с другим мерама борбе против сиве економије.
Надлежнима у Пореској управи не би трбало да буде тешко да организују нову фискалну наградну игру јер већ имају искуства: пре десет година већ смо имали сличну. Осим тога, ту су и искуства других земаља. Наградне игре тог типа користе се и те како за прикупљање пореза. Сем Словачке, где је наградна игра помогла да наплата пореза порасте 500 милиона евра, не треба занемарити и искуство Португала. Тамо су у наградну игру уложили десет милиона евра, а резултат је повећање наплате пореза од 92 милиона евра. Што ће рећи – и те како се исплати. Сличан метод борбе недавно је применила и Хрватска, а игра је ишла под слоганом „Без рачуна се не рачуна”.
О томе какве резултате можемо очекивати професор с Економског факултета у Београду др Милојко Арсић каже:
– Наградна игра је свакако добра мера за повећање пореских прихода – сматра Арсић. – Али, да би дала праве ефекте, треба је комбиновати с другим мерама. Ту пре свега мислим на појачану контролу издавања фискалних рачуна, а то већ и имамо у претходној години и по. Осим тога, ту је драгоцена и помоћ медија: да што више грађана сазна за наградну игру и да се укључи. Сада је веома тешко рећи колики би ефекти по нашу државну касу могли бити, али би наплата пореза требало да се побољша.
Простора за побољшање наплате пореза и те како има. Крајем прошле године Национална алијанса за локални економски развој – НАЛЕД урадила је, заједно с Америчком привредном комором у Србији, истраживање и предложила програм борбе против сиве економије. Они су проценили да се код нас свакога дана у сиву зону одлије бар осам милиона евра. Сива економија захвата између 21 и 30 одсто бруто друштвеног производа. Због ње се годишње изгубе приходи од око десет милијарди ерва. Од нас су гори само у Бугарској, где сива зона прогута 32 одсто БДП-а.
Д. Вујошевић
Волимо да се играмо са срећом
Колико ће будућа наградна игра помоћи да се поменуте алармантне бројке у Србији смање, какви ће бити услови, остаје да се види. Тек, пре десетак година када смо се играли на исти начин, за учешће је требало сакупити 30 фискалних рачуна у вредности од најмање 300 динара. За интересовање грађана не треба бринути: ко не верује, нека погледа колика је посета коцкарницама и кладионицама код нас...
