Газде могу заштитити раднике од жеге, а и не морају

Као и претходних година, српски радници високе температуре дочекују с необвезујућом препоруком послодаваца да због врућине примене све превентивне мере у вези с радом на отвореном.

Србија, као и готово све земље ЕУ, нема законске одредбе које предвиђају прекид рада на високим температурама.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић Трефалт објашњава да су, када су температуре изразито високе – преко 36 степени Целзијуса – које стварају проблеме радницима на отвореном, послодавци дужни да примене превентивне мере регулисане Законом о безбедности и здрављу на раду.

– Мере подразумевају да се групе радника који раде на терену мењају, а у критичном времену од 11 до 16 сати рад може бити и потпуно обустављен – објаснила је Вера Божић Трефалт. – Радник је дужан да носи средства личне заштите на раду, ципеле и шлем. Непоштовање тих правила контролише Инспекција рада, која може поднети захтев за прекршајни поступак, а казне се крећу и до милион динара.

У Заводу за јавно здравље оцењују да тежак рад на отвореном простору треба прекинути када температура достигне  30 степени. Министарство за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту јесте издало препоруку послодавцима да заштите раднике од велике врућине, али ако се зна да у Србији има много газда који забилазе и законе, јасно је да на њих необавезујућа препорука слабо утиче. Доказ за то су сезонци и радници на лизинг, који раде по цео дан, без обзира на то какви су временски услови.

Наиме, због недостатка радних места, али и лаког губитка посла, радници пристају на то да раде и на великим врућинама. Посебно на рад по високим температурама ових дана пристају берачи воћа и поврћа, али и такозвани радници на лизинг. Процењује се да тренутно има око 80.000 сезонских радника и између 50.000 и 70.000 оних на лизинг. Пракса показује да на лизинг често не раде само нискоквалификовани радници већ и они с високом стручном спремом, као и да су они плаћени од 10 до 30 одсто мање од стално запослених. Осим мање плате, они морају и да пристану на то да раде под свим условима па макар то биле и температуре више од 30 степени Целзијусових.

У Инспекцији рада понављају да су они основну препоруку послодавцима да, ако не морају, не раде у најтоплијем делу дана проследили, али да је ипак на њима да примене мере спрам описа посла, делатности, рокова. Додају за нема притужби запослених да су изложени високим температурама на начин који им угрожава здраље и безбедност, али нема ни информација о томе какве све превентивне мере предузимају послодавци, односно да ли када су велике врућине организују другачији рад по сменама, прерасподелу послова.

Љ. Малешевић

Раде и кад Сунце упече

Због високих температура најугроженији су путари, зидари и берачи воћа и поврћа. Путари морају, због рокова, да раде од јутра до мрака јер, како и сами истичу, путеви се неће изградити сами. Исто је и са зидарима на многим градилиштима. Они спас од високе температуре траже у хладу.

Газде које плаћају дневнице берачима воћа и поврћа такође траже од њих да раде по врућини па је због тога ових дана у Војводини готово немогуће наћи незапослене који су спремни да раде када Сунце упече. Тврде да им је дневница за рад у таквим условима мала, а ризик по здравље велики.
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести