на веб-страници Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
У тексту под насловом „У Србији 334 предузећа из земаља с црне листе ЕУ” наводи се да Европска унија уводи регистар крајњих власника фирми да би спречила избегавање плаћања пореза и прање новца преко оф-шор зона, што ће у будућности имати последице и по Србију.
Пословање фирми регистрованих у оф-шор зонама није нелегално, али се оне често злоупотребљавају за прикривање имовине, избегавање плаћања пореза и прање новца.
Европска унија је због тога саставила црну листу офшор земаља, на основу информација које су јој достављале државе чланице.
На листи ЕУ, објављеној средином прошле године, налази се 30 земаља означених као „зоне које не сарађују”.
По подацима Агенције за привредне регистре, највише оф-шор власника српских фирми регистровано је на Британским Девичанским острвима – 147, следе Панама с 35 и Лихтенштајн с 33. По наводима ЦИНС-а, у Андори су регистрована четири оф-шор власника српских фирми, колико и у Монаку, у Гернзију три, на Сејшелима 19, у Либерији шест, на Маурицијусу две, у Хонгконгу 15, Брунеју три, на Маршалским острвима девет, у Нијуеу једна, у Белизеу 22, на Бахамима 12, на Светом Винсенту и Гренадинију девет, Светом Кристофору и Невису пет, Кајманским острвима четири и у Ангвили једна.
Међу српским фирмама, које су купили власници скривени у некој од оф-шор зона с црне листе ЕУ, наводи аутор текста, најстарије је српско предузеће за производњу, дистрибуцију и приказивање филмова „Београд филм”, које је током 2007. године купио Никола Ђивановић за нешто више од тадашњих девет милиона евра.
Како додаје, касније се испоставило да је иза купца биоскопа заправо била мрежа офшор предузећа – а иза њих Ђивановићева фирма с Бахама и група бивших руководилаца „Београд филма”.
Ђивановић, који је потом оптужен за прање новца, утају пореза и злоупотребу службеног положаја, с Тужилаштвом је 2012. године склопио споразум, после којег је осуђен на три године затвора због злоупотребе службеног положаја, док је оптужба за прање новца одбијена.
„Кикиндски бизнисмен Дејан Бабић, који је хапшен прошле године због наводних малверзација у своја два предузећа, сувласник је фирме ’Аграголд’ д. о. о., заједно с још једном фирмом из Панаме”, пише ЦИНС.
У тексту се такође наводи и тајно власништво Мирослава Мишковића у Универзал банци, преко које су оф-шор фирме с Кипра, Британских Девичанских острва и Белизеа биле међусобно повезане и пословале с Мишковићевим кипарским холдингом „Хемслејд трејд лимитид”, уз подсећање на то да је НБС тој банци 2014. одузела дозволу за рад.
Оф-шор компаније су коришћене и приликом приватизације неколико фирми из позната 24 случаја спорних приватизација и пословања предузећа, пише ЦИНС, и прецизира да је реч о преузимању акција у „Луци Београд” и трговинском ланцу „Це-маркет”, и продаји удела у фирми „Вечерње новости”.
Е. Дн.
Кипар није на црној листи ЕУ
Наводећи да је ЕУ донела директиву по којој ће до јуна 2017. све њене чланице морати да успоставе регистар крајњих, правих власника предузећа, ЦИНС закључује да ће то у будућности имати утицаја и на Србију, уколико успешно прође процес придруживања Унији.
У тексту се, међутим, констатује да Кипар, где је тренутно регистровано 795 власника фирми из Србије, као и америчка држава Делавер, нису на црној листи офшор зона.
