земљишта, 4.237хектара, 82 ара и 59 квадрата шумског и 18.988 хектара, 38 ари и 47 квадратних метара пољопривредног.
Од укупно 5.653 враћених пословних простора, зграда као целина и станова, више од 1.000 је у Војводини, највише у Новом Саду – 425, затим у Панчеву – 120, па у Суботици 116. У Зрењанину је поступком реституције враћено 80, Сомбору 58, Кикинди 41, Сремској Митровици 35, Руми 32, Вршцу 27, Сенти 20, Србобрану 16, Кањижи 15, а у Шиду 11. Мање од десет пословних простора, зграда или станова враћено је у осталим војвођанским општинама. Тако је у Ковачици, Ади и Кули враћено по девет објеката, у Бачкој Тополи осам, Инђији и Бечеју по седам, Сремским Карловцима пет, у Ковину, Врбасу, Жабљу и Бачком Петровцу по четири, а у Апатину, Петроварадину и Старој Пазови по три. У Алибунару су враћена два пословна простора и зграде, колико и у Темерину и Новом Бечеју. У Новој Црњи и Пећинцима реституцијом је враћен по један објекат.
Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић изјавио је да је готово 10.000 хектара земљишта прошле године враћено рестистуцијом старим власницима, истичући да би Предлог измена и допуна закона, који је сачињен још у октобру прошле године, убразао тај процес.
– Тренутно, реституција је ограничена садашњим законом, на пример, када на подручју једне катастарске општине нема више слободног земљишта, закон не дозвољава да се пољопривредно земљиште које припада другом насељу, врати бившем власнику – објаснио је Секулић, додајући да постоји довољно земљишта у јавној својини, тако да то не би ни био велики ударац за јавни буџет.
Љ. Малешевић
