и да не премашују пет милиона динара годишње, било да се дају ратарима, сточарима, воћарима...
– То би у овом тренутку било најбоље решење. Најважније је то што би се лимитирањем на пет милиона динара по газдинству у календарској години, онемогућило комбинатима, фирмама, па и индивидуалним произвођачима да добијају енормне суме на рачун премија – каже за „Дневник“ председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш, наводећи пример неких пољопривредних предузећа, рецимо ПКБ-а, који годишње из државне касе за регресе, премије и по другим основама, добијају и стотину милиона динара. – Поента је у томе да се највећи лимитирају. Свима нам је јасно да су и у давањима за аграр неопходни резови, а пољопривредна удружења окупљена у Асоцијацији сматрају да је то најправедније решење.
У том случају, објашњава Киш, једнако ограничење важило би и за оне који добијају подстицаје за биљну производњу, и за уматичена грла, и за давања по литру млека...
– Зашто неко добија стотине милиона годишње за сваку краву, за сваки хектар? А сада, када је извесно смањење субвенција, свако струковно удружење предлаже свој модел. Није могуће изаћи свима у сусрет, сви ће тражити више и наћи оправдање за своје захтеве. Стога је битно одредити максимум у давањима, што су урадиле многе европске земље – каже Киш, напомињући да у нашем Закону о подстицајима постоје минимуми, али не и највећи лимити у појединим давањима, те да ономе ко сада добија десетине милиона субвенција не штети много то што му се, по важећим прописима, одбија 20 одсто.
Пољопривредници окупљени у удружења пољопривредника кроз Асоцијацију захтевају да регистровано породично пољопривредно газдинство буде носилац пољопривредне производње у Србији.
Подсећају да су и раније, при доношењу Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, захтевали ограничења у давањима максималних износа субвенција и премија код пољопривредних газдинстава. Ограничавање максималног износа субвенција и премија виде као решење за наставак предвидивости и континуитета досадашњих давања.
Ти пољопривредници захтевају од министарке Снежане Богосављевић Бошковић и Радне групе формиране као њено саветодавно тело, сачињене од стручњака и професора у области аграра, да уваже захтеве удружења да би сачували могућег носиоца пољопривреде и села од континуираног пропадања.
Иначе, по информацијама из Министарства пољоприврде, али и финансија, као и Фискалног савета, за сада отворена стоји опција да се, када је реч о биљној производњи, у наредној години ограничи број хектара за које би ишле субвенције. Уместо за садашњих стотину, субвенције би се, у том случају, давале само за 20 хектара.
С. Глушчевић
Млеку премије по квалитету
Удружење произвођача млека Србије и представници Централне асоцијације произвођача млека Војводине упутили су Министарству пољопривреде и заштите животне средине захтеве који се односе пре свега, на заштиту произвођача млека и подстицање квалитета путем премирања по класама. Они траже да премија за екстракласу износи десет динара по литру млека, за прву класу седам динара, за другу класу четири динара по литру, а да регрес за уматичено грло износи 30.000 динара.
Захтевају, такође, да се у измене Закона о државном пољопривредном земљишту унесу предлози, и то да рок закупа буде минимум 30 година, по праву пречег закупа сточарима. Удружења траже да ограничење закупа буде хектар по условном уматиченом грлу...
Захтевају и хитно преиспитивање рада Управе за ветерину да би се решили сви нагомилани проблеми у сектору.
