презентација имају довољно времена да одаберу дестинацију за наредни одмор. Навикли смо да на сајму доминирају понуде Грчке где наши туристи већ годинама највише летују, углавном је познато и шта нуде Хрватска, Италија, Кипар, Египат, Турска и Шпанија, а ове године посетиоци су по први пут имали прилику да виде туристичке посленике из Русије и Кине.
Руси су чули за овдашње бање, али ниједну посебно нису споменули именом, али су зато као туристичку дестицацију споменули Суботицу и Палић. У Београду су стигли да би представили више области:Московску, Калушку и Јарославску област у близини Москве, Астраханску област, познате по манастирима и разноврсном културно - историјском наслеђу, затим републику Коми која пружа могућности за посету природних места на поларном Уралу и на обалама Карског мора. Како је рекао представник на штанду Русије, Сергеј Емилијанов, у плану је да се у Београду отвори представништво које ће продавати туристичке аражмане.
Према речима овдашњих представника туристичких агенција наши туристи све више путују у Кину и то најчешће у Пекинг и Шангај. Док су Кинези заинтересовани пођеднако за наше градове, бањске центре и планине. Кинеска национална туристичка организација има предстанвишто у Будипмешти, а на Сајам туризма дошли су да представе знаменитости своје земље.
Словенија је по привредним параметрима увек била испред Србије па је тако на Сајму туризма открила да је код њих већ неколико година у развоју апитуризам - специфична грана агротуризма, која подразумева посете пчелињацима, упознавање са технологијом производње, дегустацију и продају, али и здравствено - терапијске услуге. Из Туристичке организације Словеније, Тања Млакар каже да је пчеларство сеоска делатност па је одлазак у природу у пчелињаке прилика да се ужива у чистом ваздуху и пејсажима. Црногорци се труде да врате туристе из Србије, а Национална туристичка организација Црне Горе била је земља партнер на 39. Сајму туризма у Београду. Директорица Даница Дањевић каже да је Црна Гора била партнер на лањском Пољопривредном сајму у Новом Саду и да ће то исто бити поново на сајамској приредби у Новом Саду у септембру. - Лане је од укупног броја туриста четвртина било из Србије,па из Русије и онда из западне Европе. -Осим јадранске обале ,нудимо и залеђе и север Црне горе као и пет националних паркова –рекла је Дањевић.
Ко може да победи предрасуде ово лето може да проведе на албанској обали Јонског мора дугој око 450 километара.
Албанија је чуло се од више тур оператора у протеклих неколико година направила велики помак у подизању туристичке понуде изградњом хотела високе категорије у градовима уз обалу попут Скадра, Валоне, Драча, Саранде, Дуреша…Сваке године број туриста расте па сада туристичка сезона у хотелима траје пет месеци уместо три. Пансиони се крећу од 20 евра па навише, а боравак на обали Јонског мора може се искориситити и за посете Тирани, археолошком налазишти Бутринт, Аполонији...
Према подацима Републичког завода за статистику Златибор је најпосећенија спрпска деситинација. Општина Чајетина лане је само од туристичких такси наплатила 52 милиона динара.
– Прошле године Златибор је имао више од 250.000 посетилаца и око милион ноћења –каже директор Туристичке организације Владимир Живановић.-Број туриста се сваке године повећава и не осећа се презасићеност. Напротив Златибор је једина планина која за десет дана боравка може да понуди десет излета. Имамо госте из Босне, Црне Горе, али све више и из Русије и Немачке. Немцима је посебно интересантан наш камп... –казао је Владимир Живановић.
Туристички посленици настоје да опет оживе познато архелошко налазиште популарно пре више од четири деценије “Лепенски вир” надомак Горњег Милановца.
- Имамо Центар за одмор “Лепенски вир” адаптиран пре пет година где гости по разгледању ископина могу да предахну – каже туристички водич Немаља Журкић.- За преноћиште треба отићи до Доњег Милановца, што је петнаестак минута вожње, где има хотел са три звездице. Лепенскив вир годишње посети око 30. 000 гостију али могло би и више ако се у понуду уврсте и друге знаменитости из околине, Голубац, Ђердап, Рајкова пећина у Мајдампеку.. –наводи туристички водић Журкић.
Зорка Делић
Крстарење Нилом опет у моди
- Годишње Индију посети стотину до 150 туриста , Кину знатно више, око 300, за Јужну Америку годишње имамо по две три групе од 25 до 30 туриста. Тренутно нам је група туриста у Западној Америци. Крстарење Нилом се после неколико година као дестинација враћа. Направили смо нови програм: Русија – Грузија, Јерменија - Азербејyан - каже Андреј Тодоровић из “Контикија”
