често остају без ње.То важи за храну, стару гардеробу, али и за модерне медицинске апарате. Када донатори чују да треба да дају још 10 до 20 одсто - често одустају . Зато је све који се баве хуманитарним радом обрадовала вест да ће ови намети бити укинути ове године. Ускоро треба да се формира радна група која ће урадити анализу ове проблематике и предложити решења.
Не чека их лак посао јер будуће прописе треба поставити тако да се избегне да део робе који код нас стиже под фирмом “хуманитарно”, склизне у сиву зону, па још да се све то деси у години борбе против - сиве економије! Да се то не би догодило, систем контроле мора да буде много бољи.
Порески стручњак Ђерђ Пап каже да свака измена која се унесе у закон мора додатно да се контролише.То свакакао важи и у овом случају укидања ПДВ-а на хуманитарну помоћ.
У мрежи за пословну подршку кажу да код нас не постоји контрола токова новца као у ЕУ где се свака донација обради, па је шанса за злоупотребу изузетно мала.На проблеме око доделе хуманитарне помоћи жалили су се власници “секндхенд” продавница. Они су хтели да преосталу робу после распродаје поклоне хуманитарним оргнизацијама. Целе ове хладне зиме хуманитарци из свратишта за децу и одрасле апеловали су и тражили помоћ баш у топлој одећи и обући. Али баш због ПДВ-а, многи комади половне гардеробе и обуће нису стилги до оних којима су били преко потребни.
- Сва роба која се код нас унесе у пословне књиге подлеже плаћању пореза - каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.Није пробем само са “секндхенд” радњама. Код нас се дневно баци од 25 до 30 тона хране само из великих трговачких система.То је исправна роба која нема прођу или је пред истеком. А могло би да се дарује домовима за незбринуту децу, прихватилиштима, народним кухињама и сличним установама. Све то могло би да се регулише боље. Хрватска је, рецимо, добар пример. Тамо се оваква роба доноси у један сабирни центар и одатле дистрибуира, а тако је и могућност злоупотреба знатно смањена.
Рајић наглашава да посебан проблем код нас представља порез на специјализована амбулантна возила и скупу медицинску опрему. Кола хитне помоћи су код нас стара и више од пола века, многи донатори који су спремни да поклоне нова или млађа возила одустану када чују да ту треба да се плати и порез. (Посебно су тиме изненађени наши људи из дијаспоре.)
Велике компаније које су као инвеститори дошли на наше тржиште, такође су биле запањене овим делом пореске политике. Решење су нашле у оснивању сопствених фондација. Највећи део новца намењен помоћи саме улажу и зато све мање новца дају другим хуманитарним организацијама.
Укидање пореза на хуманитарну помоћ помогло би да се оне врате део новца у домаће хуманитарне организације.
Остаје да се види у коме ће правцу најава о укидању ПДВ на хуманитарну помоћ даље развијати. У сваком случају, сада је Србија једна од ретких земаља где се хуманитрана помоћ опорезује; поред нас, ту су још Бугарска, Летонија, Естонија, а од ближих Кипар.
Душанка Вујошевић
Без ПДВ само из ЕУ и Министарства
Део донација које стижу у Србију ипак могу бити ослобођене пореза на додату вредност. Из Мреже за пословну подршку објашњавају да то важи за донације које се финансирају из пројеката Европске уније. То није опште правило, а без пореза код нас могу да дођу само ако је у уговору тако наглашено.
Министарство финансија такође може у појединачним оправданим случајевима да ослободи та добра плаћања пореза. Ову област регулише посебан правилник. Рецимо ПДВ се не обрачунава ако се добра увозе за рачун корисника донација или на основу уговора о донацији.
