које се налази у рукавцу мртве Тисе, која се показала изузетном за виноградарство. Мирисно вино од грожђа мускат крокана, сорте винове лозе Рохонци је донео са југа Француске, у потрази за нечим изузетним чиме је хтео да надмаши своје такмаце грофове Артура и Кароља Ледерера из Чоке.
Свој замак, вински подрум и друге објекте Рохоњци је подигао у оквиру поседа, а славу имања и Бисерног острва широм света пронело је мирисно вино Крокан, којем и данас знају да подлегну љубитељи капљице богова. Винова лоза мускат крокана добро се примила и опстала на Бисерном острву, које се показало као изузетна климатска оаза за њен узгој. Вино специфичне ароме и хармоничног укуса врло брзо је постало изузетно цењено у Европи. Боцу или бар чашу мирисног крокана из подрума грофа Рохоњција, у овим и предстојећим прзаничним данима, а и другим згодним приликама свако би пожелео.
Габаритом и стилом, спратна зграда са стилским обележјем класицистике, дворац на Бисерном острву представља вредно наслеђе, посебно због тога што је смештен у амбијенту коме печат дају близина реке Тисе и виногради. Дворац је сада у прилично лошем стању, мада је евидентиран као културно добро, а у поступку реституције повраћај старог здања и имања ишчекује унук грофа Гедеона Рохоњција.
У дворцу смо приликом недавне посете са групом туристичких посленика затекли само домара, који прима и испраћа ретке госте. Стигли смо у сумрак и отишли под окриљем мрака, али и светлост дана не би изменили утисак о евидентном пропадању оног што није морало пропасти.
Михаљ Саболчки и његова супруга Данијела једини су станари дворца Рохонци.
- Живимо овде у дворцу на Бисерном острву већ годину дана – испричао је Михаљ Саболчки. - Доспели смо овде захваљујући препоруци доброг пријатеља, који ме је препоручио да из Новог Бечеја дођем овде да радим. Тако смо овде постали домари. Живот на имању није лош, само што је све мало оронуло и што је велика монотонија, јер нема народа, а што се тиче посла није толико тешко.
Брачни пар Саболчки искушава како је данас живети у грофовском дворцу.
- Супруга и ја се овде доста добро осећамо, није баш грофовски живот, али комоција је јер је оваква грађевина превелика за нас двоје који нисмо научили да живимо у дворцу. Пре тога били смо у стану у Новом Бечеју – сазнајемо од Михаља. - Лепо се овде осећамо, без обзира што само чувамо дворац. Дворац је државно власништво, под закупом је фирме „Еуро-Пан“ предузетника Боре Гвозденца из Новог Сада, а проблем је што људи много узурпирају земљиште.
Од њега сазнајемо да је на имању грофа Рохоњци на Бисерном острву остало још 18 хектара винограда и 200 хектара обрадиве земље.
- Ове сезоне у винограду није било бербе мускат крокана, јер је ова година била јако лоша, за разлику од претходне када је била јако добра берба и квалитетно вино. Лоше време и олуја који су наишли у незгодном периоду однели су сав род грожђа, али у подруму још има резрве из претходних берби, тако да љубитељи мускат крокана нису ускраћени за ужитак – вели Саболчки.
Михаљ са колегом обрађује виноград под засадом мускат крокана и оранице, а када је потребно више руку, ангажује се и сезонска радна снага. Он указује да винова лоза мускат крокана добро успева код нас само на Бисерном острву, али да ако не добије потребну обраду и заштиту у право време, не може се рачунати на род.
У дворац грофа Рохоњција, према казивању Саболчког, навраћају људи са свих страна, претежно они који се заинтересују на основу информација преко Интернета.
- Некада су до Бисерног острва посетиоци највише долазили скелом. Важило је правило да онај ко купи шест литара вина и две литре ракије има бесплатан превоз скелом, али та скела више не постоји – напомиње домар и домаћин дворца Рохоњци.
Скеле дакле више нема, па се до дворца стиже долмом прилично лошим путем. Крокан, али и добра домаћа ракија, могу се дегустирати у једној од одаја дворца, а вина и ракије има и за понети. На лицу места литар крокана тада је нуђен за 500 динара, у већем паковању у пластичним бутељкама од две литре, два и по деци је гратис, стајао је 1.000 динара, у стакленим боцама литар стаје 750 динара. Литар лозоваче од мускат крокана је 600 динара, а као и свака друга добра капљица, нешто је скупља у луксузнијој боци.
Михаљ Саболчки вели да већ слабије дегустира вино, јер је нон-стоп у винарији па га је већ заситио мирис вина, исто као што људи раде у пивари па им је доста пива, или се засите слаткиша у фабрици кекса и чоколаде.
Наследници потражују назад имање у поступку реституције, а сва та неизвесност траје већ десетак година. Унук грофа Гедеона Рохоњција је раније најављивао спремност да у ревитализацију дворца и имања инвестира око три милиона евра. Домар двора Михаљ Саболчки није упућен да ли ће се и када од враћања сјаја оронулом здању и имању нешто догодити.
Милорад Митровић
У ишчекивању реституције
Михаљ каже и да се он око свега што се тиче имовинских односа ништа не пита, него да је његово да ради.
- Дошли смо овде да живимо у мирноћи амбијента у коме се налази дворац. Раније сам радио послове у грађевинарству, јер ми је то основна струка, а не пољопривреда, али сада стицајем околности радим послове у пољопривреди, а супруга Данијела се углавном у дворцу занима као домаћица, али дешава се да некада иде у бербу – открива детаље живота у дворцу грофа Гедеона Рохоњција, у ишчекивању поступка реституције, да би се некадашње грофовско здање и имање могли претворити у привлачну туристичку оазу.
