Индустрија расте, цене у рикверцу, инвестиције стоје

На представљању новог броја часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) у Привредној комори Србије речено је да је и даље у порасту унутрашњи промет у трговини на мало, а да кретање потрошачких цена показује дефлацију, као и да зараде расту, посебно у јавним предузећима.

Како кажу економисти, нема података који би указивали на то да је дошло до раста инвестиција.

Економиста Стојан Стаменковић рекао је да је индустријска производња у марту имала међугодишњи пораст од 8,8 одсто, односно 10,5 одсто у периоду од јануара до марта ове године. Он је указао на стабилан раст индустрије, односно пораст производње прерађивачке индустрије.

Када се посматра 11 области са заједничким учешћем у прерађивачкој индустрији од 78 одсто, три су обележене изразито опадајућим трендом – производња основних метала, фармацеутских производа и препарата и производња моторних возила и приколица. Већи проблем, како је додао, представља производња моторних возила и приколица.

– Дуже смо говорили да две године узастопно производња лагано пада, и то се, изгледа, наставља и у 2016. – упозорио је Стаменковић, поновивши да је важно да „Фијат” изађе с новим моделом.

Међугодишњи пад производње моторних возила и приколица у првом кварталу износио је 11 одсто, а у самом марту 17,4 процената.

– По областима, види се да је извоз моторних возила није ни из далека на водећем месту по доприносу порасту извоза – рекао је Стаменковић.

Када је у питању „Железара Смедерево”, Стаменковић је додао да улазак кинеског „Хестила” у „Железару” охрабрује као перспектива, али да се боји да њихов долазак неће много допринети опоравку те области ове године.

– Од кинеског купца очекује се рентабилна производња и њено подизање на око два милиона тона годишње, али то није ефекат који би уследио ове године – рекао је Стаменковић.

Он је указао и на то да је прехрамбена индустрија имала свој „лом” у септембру, али да је важно да се сада окренула ка растућем тренду. Што се тиче цена, у марту 2016. регистрована је, други месец узастопно, и месечна дефлација и међугодишња дезинфлација.

Економиста Миладин Ковачевић рекао је да су из неколико центара глобалне привреде током априла емитовани оптимистични сигнали.

– Процене раста привреде Европске уније су оптимистичне – рекао је Ковачевић. – Изгледа да је, коначно, монетарна политика Европске централне банке, усмерена на убрзање раста, дала резултате. Слични сигнали су видљиви и на другим тачкама глобалне економије и питање о реалистичности тих сигнала је битно за привреду Србије.

Он је додао да ће се фискална консолидација нужно наставити и током ове и током следеће године.

– То ограничава могућности раста домаће тражње па ће извоз остати доминантна подршка расту привреде – додао је Ковачевић.

Раст извоза из Србије је претежно условљен динамиком опоравка привредне активности у земљама Европске уније, а она је условљена динамиком обнове глобалне привредне активности, наводе економисти.

Д. Урошевић

Јавном сектору скачу плате

Раст зарада у марту је изразит, наводе економисти. Укупан међугодишњи раст нето зарада у марту износи 6,4 одсто (реално 5,7 одсто).

Раст зарада у јавном сектору је 4,6 одсто и у томе раст зарада у локалним јавним предузећима 4,3 одсто, а у јавним државним 11,9 одсто (реално 11,2 одсто).