да елиминише или битно умањи неуједначеност рада инспекција, као и самовољу и корупцију, али и, што је најважније, смањи сиву економију која наноси велику штету држави и привредницима који легално, уз плаћање свих пореза и доприноса, раде у Србији.
Одредбама тог закона инспекторима рада омогућено је да контролишу и нерегистроване привредне субјекте и о томе обавесте Пореску управу или Тржишну инспекцију. Конкретно, инспектори рада могу забрањивати обављање делатности нерегистрованом субјекту и наложити лицу код ког је спроведен инспекцијски надзор да се што пре региструје. У случају обављања нерегистроване привредне активности, казна је до пола милиона динара.
Новина је и што се сада нерегистрованим привредним субјектом сматра и привредник који је уписан у основни регистар Агенције за привредне регистре, али није уписан у одговарајући посебан регистар, односно нема одговарајуће лиценце или дозволе.Унија послодаваца Србије оцењује да је инспекцијски надзор на терену довео до тога да се известан број нерегистрованих привредника уведе у легалне токове, али да је проценат оних који и даље раде илегално огроман, што доприноси великој стопи сиве економије.
Међутим, сада закон даје могућност да инспектори уз судску наредбу обављају контролу у двориштима, кућама и становима, с обзиром на то да се стамбени прстор често користи као пословни. У случају да привредник онемогући инспектору несметани рад, казна је повећана до 800.000 динара, док је у случају обављања нерегистроване привредне активности предвиђена новчана казна до пола милиона динара.
Тим законом уређен је и инспекцијски надзор над непознатим субјектом и посебан поступак који се спроводи у односу на нерегистровани субјекат. Прописано је да се теренска контрола код лица које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност, спроводи без плана и налога за контролу. Нерегистровани субјекат, по том акту, јесте лице које није уписано у одговарајући регистар или евиденцију или оно које обавља делатност без сагласности надлежног органа или организације или пријаве надлежном органу или организацији као услов за вршење делатности.По реалним проценама, сива економија чини око 30 одсто укупног трговинског промета у Србији.
Љ. Малешевић
Нужност легализације пословања
Унија послодаваца Србије сматра да, осим појачаног инспекцијског надзора, за сузбијање неформалне економије треба спроводити и превентивне мере кроз развој друштвене свести о погубним последицама сиве економије и сталну едукацију о нужности легализације пословања, кроз укључивање удружења привредника у процес смањења удела неформалне економије, организовањем јавних образовних кампања о штетности сиве економије и њеним негативним ефектима на друштво у целини.
