ИСТРАЖУЈЕМО: Шта доноси Нацрт закона о јавним предузећима?

Ажурирано пре 18 недеља 3 дана

У Србији има 37 јавних предузећа чији је оснивач република и 691 којем је “газда” покрајина или општина. У републичким јавним предузећима запослено је 82.400,

а у локалним 68.872 радника. Просечна зарада у јавним предузећима чији је оснивач држава је од 44.154 до 162.298 динара, док је у општинским јавним предузећима плата мања.

У првој половини године биће усвојен нови Закон о јавним предузећима, али ће држави, по речима Жељка Сертића, министра привреде у Влади Србије, требати од три до пет година да “направи реда” у њима. Он је истакао да држави већи проблем представљају предузећа у надлежности локалних самоуправа , него она у надлежности републике. Нови Закон о јавним предузећима створиће основу да се она уреде и почну да зарађују уместо да троше, али је много важније како ће његова примена у пракси изгледати. Јер, не треба заборавити да је 2012.године такође донет нови Закон о јавним предузећима, као један од кључних реформских аката, али да су резултати изостали што се најбоље види из чињенице да су многа јавна предузећа наставила да праве огромне губитке и живе на грбачи државе.

Економиста Милан Ћулибрк подсећа да за мање од пет месеци истиче рок за приватизацију преосталих 17 стратешких предузећа и да би одлагање решавања њихове судбине значило да су све реформе учињене прошле године биле узалудне.

– Ове године је дефицит смањен за 600 милиона евра, али yаба ако су јавна предузећа направила исто толики губитак. И не само јавна, него и пропала државна и друштвена којима је поништена приватизација, па се сада не зна шта ће с њима да се ради. Свака промена рока за приватизацију преосталих јавних предузећа државу кошта око 700 милиона евра, а то не плаћа држава него порески обвезници – оцењује Ћулибрк.

Нацрт новог закона о јавним предузећима, који је сачинило Министарство привреде, прописује да директор јавног предузећа мора да има факултетску диплому, пет година радног искуства и да је бар три године радио у јавном предузећу. Поред тога треба да познаје корпоративно управљање, да није члан политичке странке, да није осуђиван на кривичну казну, као и да му уз неко кривично дело није изречена мера психијатријског лечења. Бираће се путем јавног конкурса, а уколико након тромесечног извештаја о раду не добије задовољавајућу оцену биће смењен. Моћи ће да буде смењен и уколико државни ревизор поднесе негативно мишљење на годишњи финансијски извештај о предузећу. Директор се именује на четири године, више неће имати нити заменика нити помоћника, али добија право да именује извршне директоре. Јавно предузеће имаће право да има највише седам извршних директора.

Нови јавни конкурси за избор директора јавних предузећа, према одредбама овог Нацрта, треба да буду расписани и окончани најкасније годину дана од ступања на снагу овог закона, што значи да ће многи садашњи директори још неко време моћи да остану на функцији под условом да их српски премијер Александар Вучић ускоро не смени. Наиме, пред крај године Вучић је најавио смену појединих директора јавних предузећа, који нису оправдали очекивања истичући да неће толерисати да “ директори јавних предузећа свој посао схвате тако да само троше оно што, кроз субвенције, добијају од државе, на терет грађана , и да, при том, још праве губитке”.

Помоћница министра привреде Дубравка Дракулић додаје да Нацрт закона о јавним предузећима боље уређује систем контроле јавних предузећа и уводи санкције за неодговорно управљање, чега до сада није било. У случају да директори не остваре пројектоване пословне резултате, уводе се додатне мере за њихово разрешење, као и казнене одредбе. Истиче да се јасније дефинишу услови за избор дирктора, председника и чланова надзорног одбора како у погледу радног искуства тако и у случају одговорности, што према њеном мишљењу доприноси професионализацији менаyмента јавног предузећа.

- Због ефикаснијег управљања у јавним предузећима укинут је извршни одбор. На овај начин, персонализује се одговорност директора, али и извршних директора. Вршилац дужности директора мора да испуњава исте услове за именовање као и директор који се бира на конкурсу. Период обављања в.д. не може бити дуже од једне године и иста особа не може бити постављена за вршиоца дужности директора – објаснила је Дубравка Дракулић.

Такође, новим законским актом Влада Србије добија могућност да својом одлуком прогласи стратешка предузећа и да их озбиљно контролише. Утврђено је и да исту делатност од општег интереса на одређеном географском подручју може да обавља само једно јавно предузеће односно друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво чији је једини власник република, аутономна покрајина, општина или град, као и зависно друштво чији је једини власник друштво капитала. На овај начин спречава се, пре свега на локалном нивоу, неконтролисано оснивање јавних предузећа и остављање већ основаног јавног предузећа са једним запосленим и огромним губицима. Закон је и начинио корак напред у смислу децентрализације и омогућио да и градска општина убудуће може да буде оснивач јавног предузећа. Директор у локалном предузећу биће именован у складу са новим законом о јавним предузећима, а не у складу са Законом о раду, како је то сада случај.

Закон је конципиран тако да оснивач јавног предузећа и другог облика организовања који обавља делатност од општег интереса, односно Влада, надлежни орган покрајине и општине дају сагласност на одређене акте. До сада је у случају зависних друштава јавног предузећа сагласност на те акте давало само јавно предузеће као оснивач, а не орган који је поверио обављање делатности од општег интереса. То се одразило и на потенцијалне приходе буyета јер се, рецимо, добит зависних предузећа уплаћивала јавном предузећу као оснивачу, а не у буyет републике, покрајине или општине.

Љубинка Малешевић

 

Транспарентност рада

Ради веће транспаретности у раду јавна предузећа су дужна да на својој интернет страници објаве радне биографије директора и извршних директора као и чланова надзорног одбора, организациону структуру, годишњи програм пословања, као и све измене и допуне односно извод из тог програма ако јавно предузеће има конкуренцију на тржишту. Имају обавезу и да објављују тромесечне извештаје о реализацији годишњег програма пословања, годишњи финансијски извештај са мишљењем овлашћеног ревизора и друге информације од јавног значаја.

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Дневника да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање, тј. остављање лажнх података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити објављени. Редакција Дневника има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог портала.

Коментари