ИТ стручњаке Србија увози из Хрватске и Румуније

– Тешко је поверовати да, и поред 743.518 незапослених у Србији, морамо да увозимо радну снагу, али је то тако – тврди Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Он је на рашњој конференцији „Зараде и модели награђивања” у Београдској банкарској академији истакао да је данас у Србији тешко пронаћи квалитетне кадрове, додавши да компаније почињу да увозе радну снагу, као и да своје фирме отварају у близини границе.

– Чак и неки страни инвеститори који су дошли у Србију или размишљају о доласку, више не бирају Београд, нити централну Србију, већ желе да подигну своје фабрике у граничном појасу. Интересантне су границе с Румунијом, Бугарском или према Македонији. Сматрају да је боље да имају две до три земље из којих могу да повуку кадрове јер су свесни тога да их у Србији нема довољно – рекао је Рајић.

Да Србији заиста недостају квалификовани и потребни кадрови потврдио је и саветник у Министарству привреде Душан Коруноски, додајући при том да је то вероватно и последица тога што радници у Србији нису довољно плаћени па смо самим тим принуђени и на то да увозимо радну снагу. Као пример, Коруноски је навео да компаније из ИТ сектора у Србији увозе раднике из Хрватске и Румуније.

Да би се уочени проблем недостатка квалификоване радне снаге решио, Рајић истиче да је важно да држава иде трагом потребе приватног сектора, који тражи да се српски образовни систем промени изнутра да би се млади образовали за радна места за која нема кадрова.

– Дошле су иностране компаније, имамо све више страних хотелских ланаца у Београду, све више наших компанија које раде на производњи софтвера, и шта се онда дешава: у делатностима које могу да предводе развој, привреда наилази на зид јер нема кадрова. Једно од решења је, осим промена образовног система, и сарадња с регионом. Желимо да поспешимо то да, не само да неко ко студира у Србији иде на праксу у хрватске или словеначке компаније него да тај процес буде инверзан, односно да и њихови студенти могу доћи у неке компаније овде у Србији. Та сарадња је врло важна да би постојали квалитетни људски ресурси – закључио је Рајић.

Један од важних сегмената поменуте конференције су и зараде радника у Србији и региону. Подаци показују да су у претходној години нето зараде у свим компанијама, малим, средњим и великим, реално порасле у Македонији просечно 2,5 одсто, Црној Гори – 1,4 одсто и Словенији – 0,5 одсто, док су у осталим државама некадашње Југославије опале. Тако је просечна плата у Хрватској прошле године била 0,9 одсто мања, у БиХ 1,3 одсто, а у Србији два одсто. Уочено је и да су у већини земаља бивше СФРЈ, сем Словеније, плате претежно расле у сектору малих и средњих предузећа, а опадале у великим компанијама, што је супротно трендовима из претходних година. Стручњаци окупљени на конференцији то тумаче чињеницом да привреда у земљама бивше СФРЈ још увек није успела да се опорави од последица светске економске кризе, као и да у регион претежно долазе страни инвеститори који траже јефтину радну снагу, што је довело до тога да број таквих компанија у Србији и региону повећан у односу на стране компаније које одлазе у друге државе и које боље плаћају своје запослене.

Љ. Малешевић

 

Плата у Словенији 1.033 евра

Професорка Економског факултета у Љубљани Нада Зупан истиче да су просечне плате у Словенији 1.033 евра, као и да је дежела једина земља из бивше Југославије, осим Србије, која плаћа превоз. Радници добијају и по 300 евра уз плату за долазак и одлазак с посла.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести