Јавни дуг нам коначно кренуо у рикверц

Јавни дуг Србије смањен је прошле године, први пут после вишегодишњег константног раста.Европска комисија констатовала је, у свом најновијем зимском извештају,

да је то резултат напора у спровођењу фискалне консолидације.Европска комисија, истовремено, прогнозира да ће се темпо фискалне консолидације успорити од ове године, али ће, истиче, бити довољан за наставак даљег обарања јавног дуга.Премијер Александар Вучић такође прогнозира даљи пад јавног дуга, мада, како истиче, не великом брзином.

– Прошле године је јавни дуг први пут смањен, а на данашњи дан износи свега 70 одсто, иако смо рачунали да ће бити 80 одсто – рекао је Вучић у уторак за јавни сервис.Јавни дуг Србије је 31. децембра 2016. године износио 24,8 милијарде евра, што је 72,9 одсто бруто домаћег производа, и смањен је 1,8 одсто у односу на 31. децембар 2015. године, када је његов удео у БДП-у био 74,7 процената.

Највиши удео јавног дуга у БДП-у је био 2000. године – чак 201,2 одсто или, номинално, 14,16 милијарди евра.Професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Михајло Црнобрња сагласан је с оценом Европске комисије да је раст јавног дуга заустављхен захваљујући мерама фискалне консолидације, као и с прогнозом председника Владе да ће успоравање његовог раста и смањивање убудуће бити нешто спорије.

Црнобрња је за Танјуг   навео да је извештај ЕК-а реалан и објективан, подсећајући на то да су фискална консолидација и заустављење раста европског дуга захтевали драстичне мере.– Влада сада процењује да то више није потребно, али и да нема неке велике потребе да се јавни дуг брзо смањује јер има других приоритета, пре свега у смислу инвестиција, запошљавања и слично – сматра Црнобрња.

У извештају ЕК-а, који је објављен у понедељак, наводи се да је јавни дуг Србије прошле године смањен, први пут после вишегодишњег константног раста, као резултат напора у спровођењу фискалне консолидације. Темпо фискалне консолидације ће, по проценама ЕК-а, успорити од ове године, али ће бити довољан за наставак даљег обарања јавног дуга.

Европска комисија је задржала пројекције привредног раста Србије за 2017. и 2018. годину, на 3,0 одсто и 3,3 одсто респрективно, предвидевши, такође, већи пад незапослености у нашој земљи.То су знатно боља предвиђања у односу на пројекције из јесењег извештаја Комисије, када је прогнозирана стопа незапослености од 15,6 одсто за ову годину и 15 процената за 2018.

Приватна потрошња у Србији ће ове године, како оцењује ЕК, порасти 2,1 одсто, а наредне године три одсто, што је убрзање у односу на 1,2 одсто из прошле године, док ће државна потрошња порасти 2,5 одсто, односно 2,4 одсто у 2018. години, у односу на раст од 2,7 одсто из 2016. године.

Е. Дн.
 

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести