Он је истакао да ће ти капацитети, такође, омогућити снабдевање Европе гасом, али да ће испоруке зависити од одлуке Европске комисије. О обнављању пројекта „Турски ток” и његовој евентуалној изградњи било је речи и приликом недавне посете турског председника Реyепа Тајипа Ердогана Русији. Тада су се председници Путин и Ердоган и договорили о обнављању пројекта “Турски ток”, чија је изградња, практично обустављена у новембру прошле године.
Да подсетимо, након одустајања од изградње гасовода “Јужни ток” постао је актуелан гасовод “Турски ток”, а споразум о његовој изградњи постигнут је у децембру 2014. године. Планирано је да овај гасовод буде сличног капацитета као и “Јужни ток”, гасовод од којег се одустало иако је изградња започела, уз нешто измењену трасу. Првобитно је било предвиђено да четири линије гасовода “Турски ток” имају капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса годишње, међутим, генерални директор руске компаније “Гаспром” Алексеј Милер прошле јесени је рекао да ће се градити само две линије, јер гасовод Северни ток 2 може да покрије растућу тражњу Европе за гасом.
Сада је, након онога што је рекао председник Русије, изградња гасовода “Турски ток”, који би гас из Русије транспортовао до Европе, ипак извеснија него раније. Иако се још не може рећи када би могла почети изградња гасовода“Турски ток”, то би земљама југоисточне Европе обезбедиле нови правац снабдевања гасом, а и Србија би могла бити на траси тог гасовода. Ипак, за изградњу овог изузетно важног инфраструктурног објекта потребно је много пара, а земље кроз које би пролазио - Грчка, Македонија, Србија, Мађарска немају новца да саме реализују његову изградњу. Уз то, раније је из Русија указано да ова земља није спремна да самостално гради гасовод уколико не буде била у могућности да транспортује више од 50 одсто сопственог гаса кроз њега, што су ограничења Трећег енергетског пакета Европске уније.
Треба рећи да је извесно да је Европи потребан гас, да ће потрошња за наредних 15 година бити за трећину већа него сада, да га је нејекономичније допремити из Русије, из које је прошле године за осам посто повећан извоз гаса у Европу, и да утечњени гас, због више цене, није алтернатива. Ипак, треба сачекати, јер је и изградња “Јужног тока” била извесна, али није реализована, а гасовода који би побољшали снабдевање Европе, пре свега југоисточне нема. То је за земље југоисточне Европе, које се руским гасом снабдевају преко Украјине, преко које се годишње транспортује око 80 милијарди кубика природног гаса из Русије, посебно неповољно јер је из Русије најављено да ће 2020. године престати испорука гаса преко Украијине.
Д. Млађеновић
Траса Турског тока
Планирана траса гасовода Турски ток, креће с руске обале Црног мора, у близини Анапе и иде испод Црног мора. Тачка испоруке гаса турским потрошачима биће у области Лулебургаза, а излазна тачка планирана је на турско-грчкој граници, око Ипсале.
