Кад САД и Русија кину – ми се прехладимо

– Може се очекивати да ће ФЕД донети одлуку о даљем повећању каматних стопа, а то ће имати негативне ефекте по Србију – рекао је економиста Иван Николић на представљању новог броја „Макроекономских анализа и трендова”.

С њим је сагласан и Миладин Ковачевић, који додаје да ће, након што ФЕД подигне камате, одмах реаговати и централне банке, пре свега Европска централна банка – ЕЦБ и Банка Јапана.– То за нас има две негативне последице: апрецијацију долара у односу на евро, што ће у билансном смислу увећати оптерећење доларске компоненте јавног дуга, и окончање политике квантитативних олакшица – ЕЦБ ће увећати трошкове рефинансирања јавног дуга и трошкове задуживања корпоративног сектора и сектора становништва – каже он.



Ковачевић додаје да глобална економија не показује знаке опоравка и да је њена конкурентност све слабија.Он наводи да се САД суочавају с проблемима запослености, слабије конкуретности, по први пут се бележи пад производње енергената… и то све заједно, објашњава, не даје добру перспективу за даљи развој америчке економије, али и светске.



На Србију, кажу стручњаци МАТ-а, утичу и санкције које је ЕУ увела Русији. По њиховим речима, Србија спада у ред оних земаља које ће то највише погађати.– Експерти Светске банке оценили су да због рецесије у Русији највећу цену од европских земаља плаћају Украјина, Србија у Турска. За нашу земљу то конкретно значи да је пад руске економије од један одсто детерминисао смањење економске активности код нас за више од 0,4 процентних поена – каже Николић.



Д. Мл.