Камата варијабилна или фиксна - питање је сад...

Комитенти банака, који ових дана подижу кредите, загледани су у будућност. Није то само због трошења новца који ће тек лећи на рачун, већ и због начина на који ће се задужити.

Најпопуларнији - готовински кредити, углавном се подижу у динарима, а код стамбених је зајам најшеће индексиран у еврима, мада се појављују дугорочне позајмице и у домаћој валути. При тоиме се кредити нуде уз фиксну или варијабилну каманту стопу. Шта значи једно а шта другом и шта је смисленије одабрати како би враћање позајмице, да ли на годину дана или пар децнија, било за клијента што сигурније?

– Најбоље је задужити се у валути у којој се добија и плата. И то по фиксној стопи. Клијент тако већ на почетку зна колике су му обавезе и процењује да ли то одговара заради коју добија – појашњава др Владимир Медан са Београдске банкарске академије. – Уколико, међутим, нема у понуди кредита у динарима, онда је евро за наше грађане најбоља опција, и на средње и на дуге приоде. Иначе, у последње време јесу боље пролазили клијенти који су се задужили по варијабилним стопапа, јер су им се обавезе смањиле. Али добро је познато да се у свету, баш као и код нас, смењују периоди скупог и јефтиног новца. Сада су камате ниске, али сасвим је извесно да ће тај период проћи и да ће новац почети да поскупљује.

Што се тиче задуживања у домаћој валути, грађани ту углавном слушају стручњаке. Подаци Народне банке говоре, наиме, да је више од 70 одсто кредита одобрених становништву у динарима, односно у претходне три године динарски кредити расли су по стопи од десет одсто годишње. При томе домаћа валута апсолутно доминира код готовинских зајмова, јер је чак 99 одсто таквих позајмица у динарима. Уз то, становништво је ове године узело чак 10 милијарди динара готовинских зајмова више у односу на лане. И стамбени кредити у домаћој валути су све присутнији, мада их још нема пуно одобрених, али банкари тврде да би их било много више да је динарска штедња већа.

Е сад, што се тиче насловне дилеме - фиксно или варијабилно, стручњаци појашњавају да ова потоња стопа зависи дирекнто од процене кретања камантих стопа на светском тржишту и код нас. Дакле, референтна каматна стопа НБС данас износи 4 одсто, али из централне банке најваљују да ће наставити да обарају стопу. У том светлу ризик на кратак рок није велики и доноси уштеду. У овом тренутку је код нас фиксна стопа за динарски кеш 13,4 а варијабилна 12,3 процента ефективно. Другим речима, изгледа да је варијабилна моментално повољнија.

Код евра је ситуација знатно другачија. Када је пре десетак година почело издашније одобравање стамбених кредита, они су махом давани уз варијабилну камату. Банка, наиме, стави своју маржу и на њу дода еурибор. Пре седам година ова стопа је била пет одсто, данас је – 0,18. Пре осам година рата за зајам од 50.000 евра била је 330 евра, а због пада еурибора данас је мања за око сто евра. С друге стране, камата јесте мања, али је у посматраном периоду и евро порастао са 81-82 динара на 122-123. И не само то, већ ако дође до повећања еуробора, и рата би могла да скочи за 20 до 50 одсто, зависно од раста стопе.

У сваком случају, грађани који ових дана крећу у банку с намером да подигну кредит требало би прво да процене колико су им сигурни посао и плата коју зарађују а потом и колики ниво ризика могу да поднесу. Тек онда им ваља изабрати кредит који ће моћи да измире према уговору. Наравно, добро би пре свега тога дошла кристална кугла у којој се види будућност, али бајке одавно више не станују овде...

Душанка Вујошевић 

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести