формирале водолежи, али и мештани појединих села, попут Ечке, код Зрењанина, чија су дворишта и баште поплављени већ дуже, муку муче с површинским водама, због чега су угрожени јесењи усеви, али и не тако далека пролећна сетва, па не чуди што је механизација даноноћно на терену.
Прокопавају се и чисте одводни канали у атарима око насељених места да би се убрзало отицање воде. Приликом чишћења ободног канала код железничке станице, код Јаше Томића, у општини Сечањ, грешком је покидана водоводна инсталација. Услед хаварије, мештани Јаше Томића су прекјуче неколико сати били без воде. Захваљујући радницима сечањског јавног комуналног предузећа, квар је отклоњен, а пољопривредници су наставили чишћење канала.
Пуне руке посла имају и ратари у општини Житиште. Власници и корисници пољопривредног земљишта у Банатском Двору, уплашени најавама да би наредних дана могло бити обилнијих падавина, што би додатно отежало ситуацију на терену, као превентивну меру заштите од поплава предузимају такозвано шлицовање, односно ископавање сезонских канала који воде из водолежа формираних у депресијама на пољопривредном земљишту одводе у оближње канале система за одводњавање.
Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине”, које се брине о 21.000 километара канала за одводњавање, упозорило је на то да огроман проблем радницима на терену представљају велике количине смећа у каналској мрежи. Отпад који заврши у каналу ствара чепове и успорава или потпуно блокира отицање воде, што знатно умањује функционалност система за одводњавање. „Воде Војводине” су позвале грађане да све проблеме на каналској мрежи и евентуалне препреке што пре пријаве надлежним службама тог предузећа.
Услед високог нивоа подземних вода и атмосферске воде, проблеми и незадовољство војвођанских ратара се гомилају. По речима каћког пољопривредника Војислава Малешева, пшеница посејана на нижим теренима се просто „дави” у води па су и очекивани приноси под знаком питања.
– Канали намењени за одводњавање су већином неочишћени, а тамо где се и чистило, ситуација буде под контролом две-три године па се проблем јавља поново – тврди Малешев, по чијим речима посебне тешкоће овдашњим паорима представљају ћуприје које премоштавају већином једнофункционалне канале.
Проблема има и на северу Војводине, у општинама Кањижа, Чока и Нови Кнежевац. Тамо њиве пливају не само ових дана већ проблеми трају дуже те на појединим парцелама паори нису успели ни да оберу кукуруз нити да изваде шећерну репу.
Како јављају наши репортери, у потиским општинама најгоре је на нижим теренима где се вода дуго задржава на површини и где често ни интервенције водопривредних предузећа не помажу.
Заштита од штетног дејства вода на територији АП Војводине покрива површину од 21.505 квадратних километара, с око два милиона становника. Око 46 одсто територије покрајине је испод нивоа великих вода у рекама, а 1.840.000 хектара, или 85 одсто укупног земљишта, угрожено је спољним, површинским и подземним водама. Од велике воде (ниво воде с вероватноћом појаве једном у 100 година) перманентно је угрожено око милион хектара плодног земљишта, насеља с око 1,2 милиона становника, као и велики број индустријских, историјских и културних објеката. Укупна дужина одбрамбених насипа који се налазе у Оперативном плану за 2015. годину је 1.450 километара, на којима је регистровано више од 100 локалитета с негативним појавама, а највећи број слабих места настаје управо као последица девастирања и несавесног коришћења насипа
Ж. Балабан
М. Миљеновић
