Од почетка овог месеца свако ко у кладионици оствари добитак од 11.000 динара треба да плати порез. Стопа опорезивања је 20 одсто, а у основицу, поред добитка, улази и новац који је играч уложио да би остварио добит. Ова новина везана је за почетак примене измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана од 29. децембра прошле године. Примена је почела 1. фебруара.
Поменутог намета ослобођени су, међутим, добитници у казинима и на разним машинама за игру типа “Блек џек”. Овакав неједнак третман озлоједио је власнике кладионица. Предали су Народној скупштини Србије предлог за брисање члана 83 који је опорезовао добитак на кладионицама. Петицију је потписало 100.000 грађана. Поред тога Удружење приређивача игара на срећу сматра да је само њихов порез у супротности са члановима 82 и 84 Устава Републике Србије који гарантују отворено и слободно тржиште и једнак правни положај свих субјеката на тржишту. Кладионичари очекују да се Скупштина и/или Уставни суд изјасне о томе.
Тек, док се они не изјасне, изгледа да се ови чалнови Закона о порезу на доходак грађана неће примењивати, бар не од стране кладионичара. С друге стране, држава има своје аргументе. Сличан начин опорезивања примењује се, појашњавају порезници, у Хрватској и Македонији. Али и сви тамошњи учесници у клађењу су такође незадовољни. И у Црној Гори је уведена слична пореска мера, али је након протеста укинута.
Како год, од почетка овог месеца кладионичари својим клијентима који су достигли пореску основицу исплаћују чист добитак. Као прво, кладионичари сматрају да их примена спорног пореског прописа додатно оптерећује. Најпре, да би могли да наплате порез морали би да обуче једног или више радника да то раде. Уз то, морали би да имају одговарајући софтвер који би био програмиран да опорезује добитак који пређе 11.000 динара.
Играчи који редовно траже срећу у кладионицама такође нису задовољни овом променом. У случају да је на поједине утакмице квота ниска и износи 1,10 за уложену суму од 100 евра добитак би био 110, а када се одбије порез 88. Пошто у пореску основицу улази и уплата добитак може бити и мањи. То зачи да би играч добио мање него што је уложио без обзира што је погодио. Зато прекаљени играчи већ најављују да ће прећи на клађење у иностранству путем интернета или да ће у домаћим кладионицама уплаћивати више тикета са мањим појединачним добицима како не би дошли у опасну пореску зону .
Шта и како планира даље Удружење приређивача игара на срећу? Ове седмице то је било готово немогуће сазнати. У Лондону се одржавао Међународни сајам клађења. Зато ни чланови УПИС-а, а ни власници већих кладионица нису били у могућности да дају коментар. Листом су били на студијском путовању.
Већина људи који кладионице заобилазе у широком луку вероватно сматра да се око свега овога претерано диже прашина .Треба да знају да су игре на срећу значајне за порезнике. Код нас милион људи једном недељно уплати тикет. Минимални улог је 20 динара. У једној кладионици се дневно уплати између 100 и 2.000 тикета. У Србији има 1.800 уплатних места. Процене говоре да играчи који попуњавају тикет верује да им поред среће новац може донети и знање о јачини тимова или сазнање о резултатима.
Било би добро да овом проблему држава пажљиво приступи. Јер подаци говоре да Србија због нелегалних игара на срећу годишње губи 50 милиона евра. Повећавати ову суму није разборито. Посебно што већ и сами играчи имају резервну варијанту.
Душанка Вујошевић
