Ко пије а ко плаћа на „ијадама”
Претпоставља се – јер тачне евиденције нема – да се годишње у Србији одржи између 2.000 и 3.000 манифестација, и због тога би туристичке манифестације требало законски боље уредити.
По речима секретара Удружења за туризам у Привредној комори Србије Драгана Шабића, држави недостаје законско уређење манифестиционог туризма јер нема прецизних података о њиховом броју па самим тим ни о приходима на годишњем нивоу.
– Држава би могла имати много више прихода ако би се уредила та област, ако би се смањила сива економија – онда би се тачно знало који су прави приходи – објашњава Шабић. – Законом треба прецизирати шта се све може сматрати манифестацијом, али и појачати инспекцијске контроле током њиховог одржавања по питању евидентирања промета, издавања фискалног рачуна у угоститељским објектима. Манифестације јесу важан сегмент туристичке делатности и оне су, по истраживањима Туристичке организације Србије, основни мотив за долазак страних туриста у нашу земљу.
Одговорни и задужени за организвовање туристичких манифестација, као и локалне самоуправе, сматра Шабић, могу превазићи постојеће недостатке у организовању манифестација, тим пре што већ постоји велики проблем њиховог преклапања, што утиче на посету и зараду.
Пре неколико месеци најављено је да ће Министарство трговине и туризма увојити правилник о категоризацији манифестација у Србији да би се знало коме све одлазе државне паре и колика је заправо зарада државе на разноразним „ијадама”. Наиме, процењено је да међу више од 3.000 приредби који се одржавају током године и за које новац обезбеђује држава, мало има оргиналних и да велики део новца завршава у приватним yеповима, односно да највише користи од њих имају управо приватници који послују на црно. Осим тога, постигнута је сагласност о томе да је већ уобичајено да свако место има барем једну приредбу у част хране, а да су заправо такве приредбе сличне једна другој и да се то мора мењати. Због тога би правилник требало да предност да оргиналности, великом броју посетилаца и приходима, али и медијској пропраћености. Манифестације које то могу обезбедити држава би финансијски помагала.
Правилник је припремило Удружење за туризам и манифестације Србије и чим добије одобрење Министарства трговине, почеће његова примена.
Директорка Удружења за туризам и манифестације Србије Миланка Цветковић објашњава да ретко који организатор манифестације сам обезбеди финансирање, већ сви траже новац од општине, Министарства и фондова.
Љ. Малешевић
Много сличних
– Свако може да направи манифестацију када добије новац. Други велики проблем је аутентичност – објашњава Миланка Цветковић. – Много је сличних манифестација јер не могу да измисле ништа оргинално. Котрљање сира низ падине и гађање парадајзом постали су светски признате манифестације, а код нас већина организатора од општине добије новац да плати познату певачицу, постави штандове с храном и назове се „ијада”. Када је догађај оригиналан, лакше се нађе спонзор, а и медији то радо објављују.