потржити више од две стотине људи. Док су код нас незадовољни клијенти који су се задужили у францима, у Хрватској и Црној Гори незадовољне су банке и спремају се да туже државу која је њиховим клијентима олакшала отплату.
Проблеми клијената чији су зајмови индексирани у швајцарским францима познати су већ дуже: због скока франка, рате су им и више него дуплиране. Такву муку у Србији има око 20.000 грађана. У Хрватској је усвојен Закон о конверзији кредита у евро по курсу на дан одобравања. Готово истоветно решење усвојила је и Црна Гора почетком овог месеца. У Србији пре више од годину с банкама су договорена четири модела олакшица, али нису наишли на широку примену. Нису нудили оно што дужници прижељкују: конверзију по моделу који примењују бивше републике СФРЈ.
Удружење за заштиту потрошача „Ефектива” је најпознатије по активностима у области финансијских услуга. Они кажу да траже решење какво је усвојено у поменутим републикама: да се кредити пребаци у евро по курсу на дан одобравања.
– Већ смо припремили пет тужби, а у свакој од њих је по 15 клијената –каже председник „Ефективе” Дејан Гавриловић. – У току је припрема нових тужби, које ће обухватити још 150 клијената. Постало је правило да нам се клијенти јављају када дођу у ситуацију да не могу да отплате кредит. Очекујемо да ће судови одлуке које ће бити у корист клијената донети у разумном року тако да ће тужитељи несметано моћи да наставе да отплаћују рате, без страха да могу остати без стана.
Уколико пресуде буду на страни клијената, извесно је да ће банке бити незадовољне. Процене говоре да је банке у Хрватској конверзија коштала око милијарду евра. Уникредит банка се због губитка обратила Међународном центру за решевање инвестиционих спорова у Вашингтону. Очекују тамо више правде јер је Врховни суд у Аустрији поништо један кредит у швајцарским францима. А део банака из групе има седиште баш у Аустрији.
У Црној Гори је недавно такође донет закон који ту материју регулише као у Хрватској. Нема још обраћања арбитражама, али незадовољства банака има. Прва се огласила Адико банка, бивша Хипо Алпе-Адрија. Они сматрају да ће ретроактивна одлука о конверзији штетити општем утиску о инвестиционој клими у Црној Гори. Хоће ли и ту следећи корак бити арбитража, тек ће се видети.
Д. Вујошевић
Помоћ с курсне листе?
Спас би за клијенте који муку мче с францима могао доћи и с курсне листе. Године 2008. франак је вредео 49 динара, затим се попео на 74. Највећи скок уследио је пре годину и по, када је прешао сто динара. Јуче је по средњем курсу Народне банке Србије износио 113 динара. Стручњаци већ подуже говоре да јак франак смета и самим Швајцарцима јер смањује конкурентност тамошње привреде. Кажу, франак ће морати једном да почне и да слаби. сСамо што то једном никако да се догоди.
