главне сезоне. Тивадар се попут других цвећара нада добром пазару, иако су минуле дуготрајне ниске температуре задавале доста напора и трошка за грејање пластеника, да би се цвеће однеговало.
- Увек се плашимо почетка сезоне, јер смо имали тешкоћа са грејањем, јер је требало много ложити, а енергенти су скупи. На срећу, време се поправило и већ је мало топлије, па је цвеће из породице јагорчевина процветало и већ се увелико испоручује пијачарима и цвећарама. Главни пазар тек предстоји наредних десетак дана, до 5.марта све би требало да се прода. Некако смо у епицентру надомак Кањиже, Сенте, Бачке Тополе и Суботице, где су нам муштерије, а оно што не оде на велико ми ћемо сами продавати на пијацама – предочава домаћин из Тотовог Села.
Пољопривредно газдинство Тивадара Дукаија је специфично, јер обухвата само производњу цвећа у пластиницима површине око 2.200 квадратних метара, који су подигнути на окућници од непуног катастарског јутра у Улици ружа у Тотовом Селу, што је Тивадару срећна околност, јер му је посао на дохват руке.
- За моје потребе оволико окућнице и пластеника сасвим је довољно – констатује Дукаи. – И ово једва постижемо да урадимо, јер у производњи цвећа има доста посла. Ради се од јутра до мрака, практично смо у приправности 24 сата. Има посла на неговању и заштити цвеће, поготово у време када су нагле промене температуре. Наш пример је да се интензивном производњом и на малом поседу може обезбедити егзистенција.
Ова зима је са издацима за грејање знатно оптеретила производњу цвећа, а Дукаи каже да од када се посветио производњи, не памти тако дуг хладан период.
- Још више нас је погодило то што у протеклом хладном таласу сунца није било скоро 60 дана – каже Дукаи – Имам услова за загревање 1.200 квадрата пластеника, што није велика површина, а трошкови су велики, без обзира да ли се као енергент користи гас или чврста горива. Тренутно користим гас и за хладни јануар је рачун био поприличан. Покушао сам и са биомасом, али није ишло, а на дрва је сада скупље него на гас.
Пољопривредни техничар по струци, Тивадар Дукаи је једно време радио у Задрузи у оближњем родном Орому, па је тај посао оставио и започео приватни бизнис са кафом и соковима, да би 2002. подигао прве пластенике и кренуо у производњу поврћа. Прво је узгајао парадајз и краставце па се након три године преоријентисао на цвеће.
- У производњи поврћа и цвећа у пластеницима нема пуно разлике, чак је производња поврћа једноставнија, има мање улагања и више физичких послова, међутим, за поврће је потребно више простора, док у цвећарству пластеници обавезно морају да се загревају, да би се пристизање производње темпирало за празник и одређено време. А што се зараде тиче, тешко је рећи да ли је исплативије поврће или цвеће, јер су тржишне прилике променљиве. У последње време велике зараде нема, као што је то било пре петнаестак година, јер су сада куповна моћ и животни стандард великог броја људи у опадању. Цвеће је за многе луксуз. Народ воли цвеће, јер се у лепоти цвећа ужива, међутим, када знамо колике су плате оних којих раде и да многи немају посла, видљиво је по балконима током лета колико има цвећа. Уочим негде и десетак кућа или станова у низу где нема цвећа. Све је мање оних који могу да приуште куповину цвећа, мада цене се већ годинама не мењају, а купује се оно јефтиније – прича Дукаи.
Насупрот слабије куповне моћи, наш саговорник тврди да је на нашем тржишту све већа конкуренција и да цвећа има превише.
- Производња цвећа у пластеницима већ десетак година је у експанзији, све више се развија и многи се упуштају у цвећарство јер немају друге могућности за посао и зараду. Постављање пластеника за производњу цвећа не захтева велики посед. Почетак изискује доста велика улагања, јер за подизање једног пластеника потребно је више хиљада евра, а повећава се и за систем грејања. За 2.000 квадрата пластеника колико је отприлике у мом газдинству само за објекте потребно је око 15.000 евра, а где је још остало... Једва успевамо да од улагања и труда извучемо једну плату. Од овога се може живети, али не и обогатити. Треба само погледати да је мој возни парк, без кога се не може на пијацу, старости петнаестак година. Не могу да се жалим, али ни да се хвалим – уверава Дукаи.
Досадашња улагања Дукаи је реализовао највећим делом сопственим снагама, а мањим делом се ослонио и на донације и подстицајна средства нуђена на конкурсима.
Тивадар вели да само треба пратити конкурсе и бити спреман, па је на покрајинском конкурсу пре три године леп износ од око 3.000 евра добио за пластенике. Сада се нада донацији из мађарске Фондације “Просперитати”, где је конкурисао за набавку једне ауто приколице прилагођене за транспорт цвећа, што би му помолго око продаје робе. Дукаи онима који размишљају да ли да се упусте у цвећарство препоручује да добро размисле, јер посао није лак, потребно је и љубави према цвећу и природи, а такође и доста одрицања.
- Тешко је некога саветовати или натерати да се бави цвећарством или неким другим послом. Цвећарство није лако, али је леп посао. И поред тога, моја деца нису показала заинтересованост. Ћерка студира немачки језик у Новом Саду, а син је са дипломом инжењера отишао у иностранство и ради у Баји у Мађарској. Нисам им препоручивао, нити их терао да се посвете цвећартсву, него оним што су сами одабрали – напомиње Тивадар.
Милорад Митровић
Цвеће и музика морају заједно
Цвећар из Тотовог Села је већ дуго и музичар, па смог а упитали: могу ли цвећарство и музика заједно?
- То што сам музичар, добро ми дође на пијаци, јер ме људи из околине знају, па су увек потенцијалне муштерије. Иначе, цвећарство и свирке се незгодно сударају у дане викенда. Свадбе или друга славља су обично у дане викенда, када су пијаце и вашари, тако да то није баш најсрећнија околност. Изгледа да нисам довољно добар музичар, или довољно добар цвећар да би се бавио само једним послом, што би свакако било боље, па овако музика и цвећарство морају заједно – каже Тивадар Дукаи.
