и иностранство је специфично, јер млади овде остају, чак има случајева и досељавања. За пољопривредно газдинство Норберта Сиракија (38), могло би се рећи да је просечно по оном чиме се бави, а и по годинама старости.
Норберт Сираки је родом из Јазова са севера Баната, а у Тотово Село се доселио након женидбе 2003. године и ту засновао газдинство на коме се бави ратарством и сточартсвом, а на породичном плану са супругом Евом подижу две ћеркице. Немају намеру никуд да иду, него да у Тотовом Селу унапређују газдинство.
Жетва сунцокрета и берба сирка метлаша су обављени благовремено, у стаји су краве музаре, телад и бикови у тову, у оборима крмаче, прасад и товљеници, а док се у дворишту које је отрага отворено према атару суочавамо се са више домаћих паса авлијанера. Домаћина питамо каква је ова сезона у пољопривредном газдинству?
- Све зависи из којег угла гледамо – одговара Норберт. - Ако гледамо у односу на 2012. годину много је боље, можда чак дупло боље. Али, ове године не можемо никакве рекорде да спомињемо, у односу на оно што је много пута било речено - да је ова година по роду рекордна. По моме, година у околини Тотовог Села, не показује се баш да је у правом значењу речи рекордна. Година се не може тако лако убедити да је рекордна, ако стварно није и тако је не доживљавамо.
Норберт обрађује око 20 хектара земље, при чему је сетвена структура углавном намењена обезбеђењу сточне хране, јер треба подмирити краве музаре, бикове у тову, свиње и живину. Сеју се највише кукуруз и луцерка, али има њива и под индустријским биљем.
- Од индустријског биља ове сезоне само смо имали сунцокрет на два хектара и сирак метлаша на три јутара. Нису то значајне површине, нити од превеликог значаја за газдинство, али желели смо и то да пробамо. Сунцокрет је родио много боље него што сам очекивао, значи што се тиче килаже то је одлично јер је принос 3,7 тона по хектару, али откупна цена би могло да буде много боља.
Испоручили смо га по аконтативној цени од 33 динара по килограму и сад чекамо коначан обрачун. Обећали су око 36-37 динара, али видећемо. Обећање још није готов рачун. Овде на нашем подручју сирак је доста заступљен, има и откупљивача, па сам га први пут узгајао. Добро је родио, како сам и очекивао и са откупом није било проблема. Као прошле године, пола цене фирма “РАМ” је исплатила одмах, а верујем да ће за 60 дана као што је обећано бити исплаћена и друга половина – објашњава Норберт Сираки.
И за газдинство породице Сираки сточарство је некако увек варљива делатност, али се одржава. Стаје и обори су попуњени, али када би ситуација била стабилнија, Норберт би радо улагао и повећавао сточни фонд. Млеко од четири музаре преко откупне станице, која функционише у селу, иде на прераду у Суботичку млекару из састава “Имлека”.
- Рачуницу у млекарству боље да и не спомињемо. Страшно је, страшније не може бити, јер је цена млека много мања него што је била пре 30 година – указује наш саговорник. – Од товних јунади тренутно имамо два комада, оно што је за продају. Ту је некад боља, некад слабија цена, а сада је нека просечна. Није баш најбоље, међутим, било је и много горе.
У породичном газдинству Сираки годишње се утови 50 до 60 свиња. За прасад се ослањају на потенцијал четири крмаче и сопствено искуство у селекцији приплодних назимица.
- Ниије то баш велики број свиња, али за наше газдинство је сасвим довољно, и за рад и за корист. Откупна цена товљеника је недавно мало скочила, ишла је од 180 до 200 динара, сада је поново пала на 145 динара за килограм живе ваге. Прилике у свињогојству су нестабилне, то се види уназад, а најгоре је што видимо да ће тако бити и убудуће. Велике осцилације у откупној цени и нестабилност утичу на опредељење нас сточара. Не знам шта би за сада био излаз из ове ситуације. За наше газдинство, не могу да кажемо да је некорисно, јер увек наиђе и период кад је рачуница повољнија и користи више, али има и ситуација у свињогојству када нам губици због ниских откупних цена ту корист однесу – напомиње Норберт.
Он сматра да би пре свега за побољшање услова и стабилност у свињогојству и укупно у сточарству, требало да се крене са предузимањем правих мера на највишем нивоу, у ресорном Министарству пољопривреде.
- Тамо би требало да се сакупе снаге и стручњаци из пољопривреде који би на ову проблематику гледали искуством и очима пољопривредних произвођача, а не само бројеве и статистику. Што се тиче нашег газдинства, имао бих услове и нашао могућност да повећавамо број грла, али док је ситуација оваква каква је сада, не би улазили у додатни ризик - вели Норберт.
У Тотовом Селу млади остају да се баве пољоприведом, па “просечно” младог али искусног домаћина питамо: шта би требало да се уради да буде још више младих људи на селу?
– Можда нисам прави човек да одговорим на тако значајно и тешко питање – мишљења је Сираки. - Сматрам као најбитније, за останак и опстанак младих на селу, да би се прилике за привређивање у пољопривреди и укупни односи у аграру и на селу морале побољшати. Најмањи проблеми су у газдинству, јер ако би било рентабилније бављење пољопривредом, онда би можда многе газде, па и ја бих повећао површине за обраду и држао више грла стоке. Било би могућности за веће упошљавање сезоне радне снаге, али и за стално запослења на газдинствима. Овако, у садашњим условима гледамо да што је могуће више послова обавимо сами.
У Тотовом Селу су у претходне две деценије створени релативно добри услови да млади овде остају. Изграђени су дечији вртић, основна школа, духовни омладински центар под окриљем католичке цркве, од пре пет година ради Фудбалска академија “Њерш Иштван”, развијају се капацитети сеоског туризма… За мало насеље, какво је Тотово Село, које је велепоседник Јожеф Тот основао пре нешто више од једног века, оно што је у последње време учињено, значи изузетно добру основу за даљи одрживи развој, без претеране бојазни да ће млади одлазити, јер они овде виде могућност за живот.
Милорад Митровић
А и да се за појас задене
- Немамо баш претерано великих могућности, али и у скромним условима се сналазимо и оно што имамо трудимо се да искористимо максимално – категоричан је Норберт Сираки, који се у Сенти школовао за трговца, у Чоки радио и као зидар, ишао у надницу, па се скрасио у Тотовом Селу, посветио газдинству у коме има увек посла, али нађе и времена да “за појас задене” и хармонику на забавама засвира у оркестру “Арањеше зенекор”.
