Међутим, данас су обавештења таквог типа све чешћа у огласима и на интернету. За то што у нађој земљи легални бизнис више вене него што цвета преузетници криве лош пословни амбијент и висок ниво нелојалне конкуренције који долази из сиве зоне. Власници локала купованих како бисе лепо живело од рентирања, кривца треба да потрже и у великим тржним центрима, који су им отели многе, до јуче, сигурне закупце.
По ценама и закупа и куповини квадрата у Војводини, наравно, предњачи Нови Сад, па су још увек високе цене закупа локала у строгом центру града, где је, по речима Драге Рабатић из агенције “Солис”, цена квадрата око 4.000 евра, док месечни закуп иде и до 50 евра за квадрат.
- У Новом Саду су за закупце још занимљиви и Сомборски булевар и Булевар Европе, где су цене локала од 1.000 до 1.500 евра и где закупаца има - каже Драга Рабатић. - Најмање су занимљиви локали у споредним улицама, па ма колико да се спусти цена нема ни купаца, а ни закупаца. Мислим да се издавање локала може делити на раздобље пре и после отварања тржног центра ”Биг”. Купцима је комфорније да купују у тржним центрима јер је доступан паркинг, а избор робе је велик. Приметно је да се у центру града све више траже локали за угоститељаску делатност, посебно око који излазе на улицу, док су пасажи све мање занимљиви.
Слична је слика и у Зрењанину. По речима Бојана Михајлова из агенције “Прагма” у центру овог града, у пешачкој зони, локали се продају за 2.000 евра по квадрату, а закуп је 20 евра месечно по квадрату. У градским спаваоницама, попут Багљаша, цена је 500 евра за квадрат, док је приликом изнајмљивања цена квадрата нижа од десет евра. Михајлов наглашава да се на периферији више траже већи локали јер је цена закупа нижа, док су пре десетак година мали простори били далеко више тражени. Готово идентично је и у Сремској Митровици, где је у пешачкој зони квадрат око 2.000 евра, у центру до 800 евра по квадрату, за локације удаљене од центра цена пада на 600 евра, а за оне на периферији цена квадрата се креће од 100 до 150 евра.
А шта каже она страна која би требала да искористи благодети јефтинијих квадарта и закупа у локалима на периферији. Млађан Шумић из Удружења трговаца Новог Сада каже да су јефтинији квадрати локала и закупи тек један де приче о колико-толико успешном пословању.
- Сигурно је да би појефтињење локала могло боље да се искористи када би уз то ишли и нижи порези и доприноси - каже Шумић. - Томе би допринело и смањење сиве екномије јер ту нелојалну конкуренцију тешко подносимо. На том плану би и надлежни могли више да учине. Рецимо, тражили смо да се заинтересованим члановима уступе локали у СПЦ ”Војводина”, односно да се плаћају само комуналне и сличне услуге, али одговора још нема.
Наравно, поставља се и питање колико су цене и продаје и закупа локала пале. Наши саговорници кажу да је одговор веома тешко дати јер се ради о врло шароликој понуди, а цене локала у старим градским језгрима и даље су високе.
Д. Вујошевић
Потрошачи имају мање новца него раније
На питање зашто локали зврје празни ако нису у самом центру градова професор са београдског Економског факултета др Благоје Пауновић каже да је то један од индикатора пословне климе код нас, да потрошачи имају мање новца него раније, па се и зато највећи део привредних активности, који се одвија у локалима, свео на стара градска језгра.
- Ударац рентијерима задали су и тржни центри где купци радије одлазе јер је велики избор, а штеди се и време пошто се све пазари на једном месту - истиче Пауновић. - Многи предузетници који у њима раде не желе да мењају тај иако скупљи пословни простор јер би за многе то било као да започињу посао испочетка, што је у овим временима веома ризично. Зато и мислим да би 2016. која је година предузетништва требало продужити на целу деценију.
