упућених од државних органа односио се на сумњу да су извршена кривична дела пореске утаје, злоупотребе овлашћења у привреди, злоупотребе одговорног лица, недозвољеног преласка државне границе и трговине људима, неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, разне врсте превара, тероризам и финансирање тероризма. Код највећег броја предмета сумња се у економску оправданост извршења трансакција, порекло новца који се уплаћује на рачуне, фиктиван промет роба и услуга и симуловане правне послове.
Од укупног броја предмета, наводи се у Годишњем извештају о раду Управе за спречавање прања новца за 2015, велики број је сумња у симуловане пословне односе, то јест преносе новца по фиктивним основама. Често се ради о уплатама готовине непознатог порекла физичких лица на рачуне правних лица, која затим прате преноси новца између два или више често повезаних лица. Крајњи циљ тих пословних односа је унос готовине сумњивог порекла у легалне новчане токове у Србији. Примера ради, у претходној години уочено је да су често обвезници пријављивали значајне уплате позајмица оснивачима за ликвидност у корист правних лица регистрованих за грађевинску делатност.
Највећи број анализа и информација о сумњи у активности које указују на прање новца или финансирање тероризма Управа је прошле године проследила Вишем јавном тужилаштву у Београду – 27 предмета, затим три Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду, а по два вишим јавним тужилаштвима у Јагодини, Крагујевцу, Сремској Митровици, Суботици. По један предмет упућен је вишим тужилаштвима у Краљеву, Нишу, Смедереву, Шапцу, Врању, Зајечару и Зрењанину.
Прошле године Упрви за спречавање прања новца обвезници су пријавили укупно 5.674 сумњивих трансакција, односно активности. Банке су пријавиле 737, агенти за пренос новца 4.881, нотари два, рачуновође три, ревизори 11, мењачи четири, лица која се баве поштанским саобраћајем 17, осигуравајућа друштва 18 и по један лизинг и факторинг.
Активности које су обвезници најчешће пријављивали Управи као сумњиве су пореска утаја, унос новца непознатог порекла у финансијски систем Србије, фалсификовање личних идентификационих докумената, злоупотребе положаја одговорних лица у правним лицима, сумњиве куповине правних лица, сумњива употреба одобрених кредита од физичких лица, финансирање територизма кроз хуманитарне организације...
Током анализе сумњивих трансакција уочена је тенденција да нерезиденти који немају пословну активност у Србији у све већем броју отварају рачуне у пословним банкама у нашој држави. По наведеним рачунима из иностранства се по различитим основама трансферишу значајне своте, без јасног доказа о пореклу новца и његовој крајњој намени. Такође, прошле године банке су Управи пријавиле десет планираних, односно најављених а неизвршених трансакција, односно оних које у тренутку пријаве Управи још увек нису биле извршене, а на основу до тада расположивих података формирана је сумња у прање новца. Код таквих трансакција углавном се радило о покушају лица да у финансијски систем Србије убаце велике износе новца. Као сврху планираних трансфера лица су наводила инвестиције у Србију, без конкретних образложења о чему се тачно ради.
Љ. Малешевић
Злоупотребе хуманитарних организација
Примећене су и учестале пословне активности хуманитарних организација са седиштем у подручјима која су процењена као ризична за финансирање тероризма у Србији. Постоји сумња, наводи се у Извештају, да се наведене организације злоупотребљавају у сврху финансирања и обуке потенцијалних терориста.
