за локални економски развој НАЛЕД и Републички секретаријат за јавне политике а уз помоћ УСАИД-а: није добио прелазну оцену Фискалног савета. А један од важних детаља о којима сагласја нема су онлајн фискалне касе. Док део стручне јавности сматра да би то било надасве корисно и да би повећало наплату прихода у државној каси до 20 одсто годишње, други то доживљава као непотреба трошак. Пореска управа Србије није одредила датум за увођење тих каса, али није ни децидирано објавила да неће ићи у тај програм.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков имао је бројне примедбе на поменути програм, а једна се односила и на поменуте касе. Он мисли да би тај подухват коштао привреду и грађане више десетина милиона евра, а ефекти не би били велики. Приликом процене трошква за увођење онлајн каса узета је нереално ниска цена рачунара, који су саставни део касе, била је једна од замерки.
Србија је пре две године била на корак од тога да уведе те касе, а зашто се то није догодило некадашњи директор ПУ Србије а данас порески саветник у нашој земљи Иван Симич каже:
– Србија је била спремна за увођење онлајн каса и за то припремила и хардвер у Пореској управи – наводи Симич. – Против тога су и тада били Фискални савет, а посебно продавци и сервисери фискалних каса које су и сада у употреби. Та друга страна је чак писала петиције институцијама, тражећи да се то одгоди. Сматрам да је грешка што то није урађено јер би се порески приходи у Србији повећали 20 одсто, а у државну касу би се годишњемслило 200 милиона евра више.
Фискалне касе увеле су Словенија и Хрватска, а однедавно и Аустрија.
Симич наглашава да порезници лако могу пратити промет преко онлајн касе јер је повезана с ПУ. Чим се примети да неко од обвезника нема промета у време када је то уобичајено за такаву делатност, испектору је то знак упозорења. Порезник може проверити о чему се ради. Такође, инспектор који с лаптопом у руци стоји испед локала лако чита фискалну касу и региструје прекршаје.
Трошкови које би обвезници имали не би били велики. Симич каже да би се кретали од 70 до 100 евра по каси у највећем броју случајева. За рад такве касе потребан је најједноставнији рачунар, који уз додатке може радити као онлајн каса. Софтвер се може добити беаплатно и Пореска управа то може лако регулисати. Симич сматра да би те обавезе требало ослободити само паушалне пореске обвезнике.
У Србији је сада у употреби 190.000 фискалних каса, а процене говоре да само 40 одсто власника не издаје редовно рачуне. Онлајн би се лакше „упецали” и натерали да измирују обавезе.
Д. Вујошевић
Борба против сиве зоне
Увођење савремених каса значило би да порезници иду укорак са светом. Контроле пореских инспектора биле би лакше и за то би требало мање људи. Тако би се створио простор да се порезници више посвете борби против црне економије, која је много опаснија од сиве и наноси знатно већу штету јавним приходима.
