да се та захватања смање. Најновија није прошла незапажено: обећање да ће тако бити стигло је и од министра привреде Жељка Сертића. Он је обећао да ће ти намети бити смањени, али да се то неће догодити ођедном већ у наредне две-три године.
Како сада стоје ствари у тој области и шта је реално очекивати? Послодавци, и велики и мали, обећавају да ће, уколико дође до смањења на том нивоу, моћи да отворе више радних места. С обзиром на то да је у Србији незапосленост један од горућих проблема, нижи намети би свакако добро дошли. Али, од лепе идеје до још лепше праксе пут није ни лак ни брз.
Унија послодаваца Војводине је крајем маја одржала Скупштину и направили су списак захтева и идеја за нову владу Србије. Један од захтева је смањење оптерећења на зараде на 40 одсто. Сада се порези и доприноси, зависно од висине зараде, крећу од 63 до 68 одсто.
О томе колико би послодавцима одговарала нова политика у тој области секретар Уније послодаваца Војводине Бранислав Ђукић каже:
– Само смањење намета не зараде одмах би дало резултате – истиче он. – Имамо много радника који су запослени у сивој зони. Уз мања захвтања, већина послодавца би део њих редовно пријавила и тако одмах и званично збринула део незапослених. Познато је да у Србији има доста и самозапошљавања, такође у илегалним каналима. Када би се смањила захватања на плате, и ти људи би пријавили себе и свој бизнис, рецимо фризерски или кројачки салон.
Тако би, осим дела финансијских обавеза везаних за плате, држава убрала и друге порезе или таксе везане за њих.
Позивамо стране инвеститоре да у Србију дођу због добро обучене и јефтине радне снаге. Свако ко се спрема да уложи, гледа наш пословни амбијент и упоређује наше услове с онима у региону. Порези и доприноси на плате су један од параметара који се стваљају под лупу пре него што се донесе одлука. То су приметили у окружењу. Македонија је недавно снизила поменута захватања баш на 40 одсто, колико траже и наши пословни људи. Колико ће то привући стране улагаче из далеких земаља тек ће се видети, али улагачи из Србије су, по Ђукићевим речима, већ заинтересовани за то да део пословања преместе или прошире у Македонију. Та опција се све озбиљније разматра.
О томе да ли нашом пореском политиком везаном за плате одбијамо стране инвестиоре консултант за страна улгања Милан Ковачевић каже:
– Наш порески систем је застарео, то је више проблем за стране улагаче него само намети на плате – објашњава он. – Ту је потребна нова политика и нови прописи. Смањење пореза и доприноса на плате двадесетак одсто није немогућа мисија. Приходи који би се тим потезом изгубили могли би да надокнадити повећањем других прихода, рецимо, већом стопом пореза на додату вредност. Бар док не добијемо резултате од смањења.
Д. Вујошевић
Репрограм дугова
О томе да су намети на плате често претешки говоре нам и први резултати о репрограму старих пореских дугова и плаћању на рате за оне чија дуговања нису прешла два милиона динара. По броју поднесака предузетници су на другом местуа с 10.139 захтева. Подаци Пореске управе Србије говоре да се највише тражи репрограмирање и отплата на рате обавеза везаних за порез на приход, а одмах на другом месту је одлагање плаћања дуга за доприносе за социјално осигурање. С обзиром на то да акција траје до 4. јула, извесно је да ће се јавити још кандидата из сфере предузетништва.
