Улагање у хотелијерство Матијевићу није нови посао јер већ поседује пет хотела: четири у Новом Саду и некадашњи хотел “Војводина”, сада “Хотел - центар” у Зрењанину. Новину представља то што планира да шири послове учествовањем у приватизацији бања.
* Колико новца планирате да уложите у куповину бања и бањских лечилишта?
У угоститељство и туризам у овом привредном тренутку треба улагати. Статистика каже да је у овим гранама забележен раст од 20 до 25 одсто. Купио бих Чиготу, и бање у Врднику и у Кањижи. За њих сам заинтересован сам јер су близу, али и зато што ми је познато шта су Мађари урадили од својих бања и лечилишта. То бих пренео овде и направио бањска лечилишта и јаке дијагностичке центре. Држим се очевих речи: “ко продаје код куће, тај не прода на вашару”. Другим речима ко одреди унапред цену, не гледајући на услове тржишта, ништа не уради.
* Где је место наших бизнисмена у односу на светске?
Ми смо “мали” бизнисмени, тек 10-15 година. Наша државна политика још увек се није одлучила да ли смо капиталистичка или социјалистичка земља. За људе који имају иметак каже се с презиром да су “тајкуни” и “новопечени бизнисмени”. Како сам новопечени бизнисмен када имам 64 године? Колико треба још да се печем, па ја сам се препекао. Моја деца дуже од две деценије су са мном у послу. Генерације треба да раде да би га научиле.
* Шта планирате у 2017. када је у питању ваш основи посао?
Правимо линије за паковање трајне и полутрајне робе. То је сада тренд у Европи. Од мога пријатеља Ивице Тодорића, бизнисмена из Хрватске научио сам важну максиму: “оно што је у Европи прекосутра, код нас ће бити сутра”. Повећаћемо капацитет трајне робе на 20 тона дневно. И даље ћу да купујем земљу. У Србији сам највећи земљопоседник (32.000 хектара), али нећу куповати само овде већ и у Хрватској. Тамо имам већ 260 хектара у Сремским Лазама, Јанковцима и Нуштри. У Хрватској је земља јефтинија и дају се веће субвенције, њихове оранице су катастарски заштићене, нема крађе. За сваки трактор који се нађе на њиви полицајац може на лицу места путем YПС да види у ком својству је тракториста на парцели.
* Зашто је скупо увозно свињско месо?
У Европи су свиње поскупеле јер није било свиња, а и прелевмани су велики, што је за нас добро да би се заштитила домаћа производња . Али не вреди ни штитити нашу производњу, нити отворити границе. Требало би сами да подигнемо квалитет наше производње, јер постоји могућност да нас угрози странац. Сви говоре о Тенису, али не верујем да ће скоро доћи. Колико сам упознат, он хоће да код нас отвори фарме свиња и, уколико му је то намера, неће угрозити ни моју ни домаћу индустрију. У Немачкој је он кланичар, има кланице и пандераје за расецање свиња, није узгајивач. Иначе долазио је његов човек код мене у Индустрију меса ”Матијевић” и био одушевљен оним што је видео. После сам чуо да није очекивао тако високо постављене стандарде.
* Шта је ваш савет економистима и политичарима како да се привреда брже покрене?
- Треба да сиђу у привредне објекте и да разговарају с нама успешнима, да од нас чују шта и како радимо и шта мислимо како да се покрене привредни раст. Теорија и пракса се резликују. Из праксе треба да се пишу књиге о успешној производњи и поставе границе колико се чега може добити на хектару земље. Да бисмо били успешни, морамо улагати у науку, правити генетске центре. Немамо генетске центре за производњу назимица и крмача, да бисмо имали високу плодност крмача и меснатост, високу млечност крава, а малу потрошњу хране. Пољска сада призводи највише свиња у Европи. Али се у Пољској хвале сви чланови Сејма јер ниједан члан њихове скупштине нема мање од 1.000 комада расплодних крмача
Зорка Делић
Рекордер
Пилеће месо у месарама кошта 195 динара килограм. Матијевић каже да је таква цена јер има заокружен тов: своју храну, фарме и кланице.
- Направили смо фарме пилића, производимо осам милиона комада годишње од 2,5 кг, дневно закољемо 25.000 до 30.000 комада, па сваког дана имамо око 50 тона пилетине. Рекордери смо и у производњи јунади. На нашим фармама узгајамо 10.000 бикова сименталаца, а рекордери смо и у производњи свиња - 150.000 свиња товљеника. Меснатост смо подигли за 20 одсто, са 45 одсто, с нашим домаћим свињама.
