радна места чим изађу из школске клупе. Ондашња Југославија имала је школе ученика у привреди из којих су се обезбеђивали кадрови за привреду која је онда била сигурна и једино - државна. Тако су ондашњи средошколци знали да чим заврше школу, а уз праксу коју су неколико година стицали у предузећима, имају обезбеђено радно место. Данас је прича сасвим, сасвим другачија...
Сигурне привреде више нема, а поготово нема оне чији је власник држава. Домаћи и страни инвеститори су ти који диктирају привреду, ако се изузму државна јавна предузећа, и они су уједно и ти који одређују која производна занимања су им потребна, а која не, без обзира на квалификациону структуру незапослених на евиденцији НСЗ. У таквој ситуацији привредници би требало да буди ти који ће се потрудити да унапред улажу у радну снагу, односно профиле радника који им требају у складу са производњом у погонима, а то подразумева да имају посебне споразуме са образовним институцијама. Јесте да на евиденцији незапослених у Србији постоји резервна армија оних који би било шта радили, али проблем је у томе што мало њих има конкретно знање и вештину и то до те мере да одмах могу да раде. У то су се уверили они који би овде да отварају или су то већ учинили текстилне и обућарске компаније па су сад у великом проблему да нађу кројаче и обућаре. Због тога се долази до апсурдне ситуације да послодаваци кукају како немају довољно квалификоване радне снаге, а да с друге стране постоји око 700.000 незапослених, као и много оних који се школују за биро рада, јер је већ сада јасно да њихова занимања нису потребна тржишту.
Такво стање мора под хитно да се мења, а надлежни те промене најављују већ од ове године. Образовање има вољу да уведе дуално образовање и да школује кадрове који су привреди потребни, али недостаје добра воља послодаваца који би то морали делимично и да финансирају, а за узврат би за неколико година имали сигурну и обучену радну снагу. На недавном округлом столу о дуалном образовању чуло се да би то послодавце коштало само у почетку, али би им се зато вишеструко вратило тиме што би добијали обучене и вичне раднике који одмах стартују у раду. Стране компаније које послују у Србији на време су схватиле да морају улагати у образовање младих кадрова уколико желе да увећавају профит и да им се инвестиције исплате. Тако је немачки “ Бош“ још 2014. године у сарадњи са Техничком школом “ Миленко Векић Неша” у Пећинцима покренуо пројекат школовања индустријских механичара, да би прошле године прва генерација овог образовног профила добила уговор о раду и постала део великог привредног гиганта. Генерална директорка компаније “Бош Србија” Јованка Јовановић истакла је да су они “пионир” увођења трогодишњег програма двојног образовања.
- Ово је прва општина и прва школа у Србији у којој је уведен овакав систем образовања. У овај пројекат ско кренули 2014. године, када смо препознали да на тржишту постоји недостатак за позицију индустријски механичар. Ученици су код нас обављали практичну обуку – рекла је Јованка Јовановић.
Да младе не треба школовати за евиденцију Националне службе за запошљавање већ за конкретно радно место, сматра и Далибор Берић, ГМ немачке компаније ИГБ Аутомотив из Инђије. Он за “Дневник” објашњава да је ова компанија још школске 2013/2014. увидела значај и потребу стручног усавршавања младих људи, па је исте године потписан и први Протокол о сарадњи са Техничком школом “Михајло Пупин” из Инђије, који је ученицима могућио извођење стручне праксе у овој компанији.
- Сарадња је успостављена и са Факултетом техничких наука Универзитета у Новом Саду и Економским факултетом Универзитета у Београду. Сарадња је настављена и ове школске године, на обострано задовољство како образовних институција и ученика, тако и саме компаније. Омогућавамо ученицима стручну наставу у нашој кампањи и потенцијално запослење најбољих - изјавио је Берић.
Важности сарадње компаније и образовних институција у већој мери свесни су страни инвеститори који долазе из држава у којима је дуално образовање присутно већ годинама, док домаћи инвеститори још увек верују да се у армији незапослених могу наћи и они који ће “научити да раде”. Један од ретких домаћих привредника који је схватио важност сарадње школе и привредника је Милорад Милошевић, власник Царског винограда М.А. Пробус из Шуљма, који је присустовао округлом столу о дуалном образовању у Сремској Митровици.
- Покретање сарадње са средњом стручном школом из Ирига је од суштинског значаја за даљи развој нашег предузећа на подручју виноградарства, јер сарадњом школе и предузећа добијамо оформљен кадар који зна шта га чека након школовања, а предузеће добија сарадника који већ познаје начин и организацију рада средине у коју долази. Такав приступ искључује несигурност и бојажљивост обе стране. Ова сарадња је перспектива за школе и младе људе, а посебно доноси један нови квалитет за предузеће – сматра Милошевић.
Љубинка Малешевић
Стварају кадрове за будућност
Генерални менаyер ИГБ Аутомотив Инђија Далибор Берић истиче да је ова компанија извозно оријентисана, да има сигуран пласман производа, сигуран квалитет и да то од ње и очекују крајњи купци, а тога нема без добре селекције и регрутације кадрова.
- Значај и потребе практичног оспособљавања младих људи који би у будућности свој ангажман могли да наставе управо у компанији у којој су похађали стручну праксу су, чини се, природни и нужни. Улагањем у образовање, мењањем устаљених начина организације и увођењем практичне обуке надограђује се теоријски приступ, чиме компанија долази у ситуацију да у будућности располаже квалификованим кадром за потребе сопствених процеса производње – истиче Берић.
