Србији су млади од 18 до 26 година и њих има око 898.000. Од укупног броја запослених у Србији, млади чине свега 7,5 одсто, што је веома низак проценат.
По годишњем истраживању о положају и потребама младих, које је у новембру прошле године спровело Министарство омладине и спорта, чак 60 одсто младих у Србији економску ситуацију у свом домаћинству оцењује као просечну, 21,6 као добру, 15 одсто као лошу, а 1,4 процента као изузетно лошу. Свега 2,3 одсто младих тврди да им је економска ситуација изузетно добра. Млади који су оценили да је економска ситуација у њиховом домаћинству изузетно добра припадају генерацији између 15 и 19 година и углавном живе у Војводини.
Више од половине младих се изјашњава као незапослено, насупрот 43 одсто оних који остварују зараду по било којем основу, међу којима су бројнији мушкарци и млади из градских средина. С порастом година старости нагло се повећава и број запослених па их је тако највише у категорији између 25 и 30 година. Запослени млади људи имају уговоре на неодређено време, што је четири процента више него 2015. године. Да посао који тренутно обављају одговара њиховим квалификацијама изјаснило се 61 одсто младих, док трећина истиче да су за тренутне радне позиције превише квалификовани.
Највећи број младих има средњу стручну спрему, док је факултетски образованих 7,5 одсто. С вишом школом је њих 3,6 одсто, с мастером, магистратуром или докторатом 2,1 одсто. Више од 60 одсто младих који су учестовали у испитивању усаврашавање кроз обуке сматра битним, 12 одсто да је то небитно, док четвртина нема јасан став о томе. Већу важност додатном усавршавању придају жене, млади из градских насеља и Београдског региона. Нешто више од петине младих интересује се за курсеве, 11 одсто за семинаре и радионице, док је најмањи број заинтересованих за једнодневне обуке, омладинске размене и волонтерске програме. Нешто мање од 15 процената младих заинтересовано је за предузетништво.
Четвртина младих пријављена је на евиднецију Националне службе за запошљавање, а с порастом година живота тај број расте. Међу активним тражиоцима посла највише је оних који за њим трагају дуже од пола године, трећина трага између три и шест месеци, а четвртина мање од три месеца. У односу на 2015. годину, лане се бележи благи пораст броја младих који би желели да започну самостални посао, али је свега трећина њих предузела неке кораке. По питању самосталног посла, 69 одсто испитаних младих ништа није учинило, а као главни разлог наводе финансије.
Да је државни посао најбоља опција за младе навело је нешто мање од половине испитаника, док је неслагање изражено код 22 процента. Више од половине младих сматра да су неодговарајуће плаћени послови главни узрок велике неактивности младих незапослених.
Љ. Малешевић
Издржава породица
Истраживање је показало да највећи број незапослених младих лица издржавају чланови породице – 91,2 одсто, док четири одсто наводи да им је главни извор прихода уштеђевина стечена радом, три одсто живи од стипендије, породичне пензије или социјалне помоћи. С порастом година живота смањује се број младих који су издржавани, а расте број оних који живе од уштеђевине.
