Млади и необразовани највише раде на црно

У оквиру Твининг-пројекта „Унапређење социјалног дијалога” одржаног у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представљена је

Ситуациона анализа неформалне економије и неформалног запошљавања у Србији. Из мера које се предлажу тим документом произлази да ће уследити успостављање ефикаснијег оквира за запошљавање сезонских радника, студената на одређено време и на привременим пословима, као и обавеза послодаваца да пријаве нове запослене пре него што они почну да раде.

По том документу, највећи удео неформално запослених забележен је у сектору кућних помоћних послова. Забележени проценат неформално запослених је на нивоу других земља, али је проблем то што је код нас мали број легално запослених који обављају тај посао. У пољопривреди је проценат неформално запослених огроман, а високи удео рада на црно бележи се и у грађевинарству, а потом следе и све остале услуге.

Са становишта старосне структуре, висок удео неформално запослених који обављају кућне послове бележи се код млађих од 24 године и оних преко 55 година, поготово жена. Готово половина, тачније 49,5 одсто оних који пристају да раде на црно су лица која имају само основно образовање или ниже. У неформалној пољопривредној производњи најзаступљенији су радници старији од 50 година, док су млађи од 30 година најчешће неформално запослени у формалним предузећима.

Резултати показују да се удео младих који пристају раде на црно повећава, али ипак након навршених 26 година живота тај проценат почиње да опада. Низак степен образовања је такође снажан показатељ неформалне запослености међу свим старосним групама и у свим врстама рада на црно. Образованије младе особе ређе пристају на то да раде илегално и теже да добију легалан посао, односно да буду пријављене за оно што обављају. Због тога они с мање образовања пристају да раде и на црно, само да би имали било какво радно место. По истраживању Уније послодаваца Србије, спроведеном међу 1.200 младих особа, само 15 процената млађих од 30 година не би прихватило да ради на црно, док сви остали би.

НАЛЕД-ово истраживање о сивој економији показало је да у многим ситуацијама сами грађани ревитализују сиве економије, мада је она у Србији највећа у Европи, јер верују да илегално раде из нужде, због сиромаштва, а део и из незнања. Само четири од десет грађана верује да сива економија суштински нема негативан утицај на њихов живот. Чак две трећине не би пријавило послодавца који њих или њихове познанике и рођаке ангажује без уговора. Разлог је једноставан – уверени су у то да би тако ризиковали радно место.

Љ. Малешевић

 

Пријава пре посла

Да би се променила слика која произлази из Ситуационе анализе неформалне економије и неформалног запошљавања у Србији, предложено је да Инспекторат за рад буде ефикаснији у контролисању обавезе послодавца да пријаве нове запослене пре него што они почну да раде. Затим, да се омогући формализација постојећих пољопривредних домаћинстава, потом успоставе ефикаснији оквири за запошљавање сезонских радника, као и успостављање ефикаснијег оквира за запошљавање студената на одређено време и на привременим пословима. Такође, предлаже се и увођење пореских олакшица и олакшица социјалне заштите за групе с ниским примањима.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести