док је они који је плаћају на грађевинско земљиште сада добијају први пут. Решења се односе на прошлу, односно претпрошлу годину.Сам Закон о водама донет је још 2010. и допуњаван 2011. Али се решења појављују тек сада. Када, како, зашто?. Одговор на то питање обећали су нам у Пореској управи наредних дана. У сваком случају, нова решења и нове обавезе су у складу са законом.
Ево шта у Пореској управи Србије, за сада, кажу. Они су појаснили да је накнада регулисана Законом о водама и плаћа се за уређење водног режима земљишта на мелирационом подручју. То је накнада за одводњавање сувишних вода системима којима управљају јавна водопривредна предузећа. Ову накнаду плаћа власник или корисник пољопривредног, шумског, градског или грађевинског земљишта. Ова обавеза не односи се на земљиште које се налази испод зграда, то јест вишеспратница у градовима. .Тако говори члан 171 Закона о водама.
Члан 170 истог закона каже да се накнада наплаћује за грађевинско земљиште само ако на тој працели није изграђен систем за одвођење атмосферских вода. Овог члана сетили су се у једном водоприврендом предузећу где нису хтели у новине. Они кажу да знају одакле све то .Решења која су ових дана узбуркала духове урађена су по налогу Дирекције за воде Србије из Београда ,а на основу података из Катастра Према подацима које су они доставили порезницима креирана су решења.
Ево како У ПУ Србије то објашњавају. Пореска управа Србије ради обрачун и задуживање грађана обвезника за физичка лица власнике, односно кориснике поменутих парцела .Сада је у току уручивање решења којима је утврђена накнада за одводњавање за грађевинско земљиште за 2013. годину и пољопривредно ,шумско и грађевинско земљиште за 2014. годину . Суму уписну у решењу обвезник је дужан да плати у року од 15 дана од доставе.
Пошто земља испод зграде није обухваћена, очиглено да су власници или корисници станова добили решења на окућнице око зграда, а где нема атмосферске канализације. Или су бар такав податак добили порезници. По томе како реагују грађани који су решења добили, изгледа да она нису баш транспарентна.
Водопривредним предузећима ових дана су се јављали и грађани и привредници који су добили ова решња. Међутим, они нису права адреса. Тачније они нити убирају намет нити га разрезују. Тек када се скупи у републичку касу, дели се осталим корисницима па и они добијају свој део.
Проблем је у томе, да подсетимо, што је наша читатељка донела решење у којем јој се, за стан у Шекспировој улици од тридесетак квадратних метара у Новом Саду, наплаћује одвођење вода са грађевинског и са пољопривредног земљишта. Како она тврди да нема никакву башту, њиву, викендицу или слично, није јој било јасно зашто јој је наплаћен порез на 174 квдаратна метра пољопривредног земљишта. С друге стране, површина од 200 квадрата грађевинског земљишта очигледно се односи на целокупну површину основе зграде, што би значило да су и њене комшије из зграде такође добиле исту цифру пореза. Такође, друга наша читатељка из Новог Сада добила је да плати 700 динара за одводњавање грађевинског земљиште од 230 квадрата. Само у Новом Саду ових дана је подељено скоро 30.000 решења о накнади за одводњавање.
Д. Вујошевић
Да се зна где се троши
- Накнаде се посредно сливају на рачуне водопривредних предузећа која се баве одводњавањем. Када би грађани тачно знали како се и где троши новац који су платили вероватно би и лакше прихватили ову обавезу-каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. Он напомиње да је потребно да обвезници који плаћају ову накнаду и осете да су услуге које су платили боље и квалитеније.
