Морамо да увозимо 80 одсто нафте и гаса

 таква да можемо да кажемо да знамо шта радимо и да држава дугорочно може бити стабилна и безбедна – рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић на недавној међународној конференцији „Енергетска будућност Балкана”, коју су организовали редакција интернет портала „Балканмагазин” и „Бизнис-економи центар”, под покровитељством Министарства рударства и енергетике и у партнерству с ЈП „Електропривреда Србије”. 

По Антићевим речима, Србија се креће у добром смеру када је реч о постизању пуне енергетске стабилности и има озбиљне пројекте и стратегију, а Влада чини све да би благовремено пронашла одговоре на питања снабдевености. Министар је указао на то да је Србија, у овом тренутку, у овом делу Западног Балкана лидер у енергетици па зато има обавезу да буде локомотива која ће усмеравати процесе у региону и  наметати стандарде, који треба да буду на нивоу стандарда држава чланица Европске уније.



– Када је у питању енергетика у нашем региону, морамо се изборити да изађемо из уских државних граница и ствари посматрамо у ширем контексту јер енергетика не познаје државне границе – рекао је Антић. – У питању је регионална енергетска стабилност, за коју је потребна добра сарадња свих држава у региону.



Говорећи о нафти и гасу, Антић је казао да Србија тренутно производи око 20 одсто својих потреба, што је чини енергетски зависном – посебно кад је реч о снабдевању гасом – јер Србија има само један правац снабдевања – из Мађарске. Због тога се, указао је Антић, веома пажљиво прате дешавања која се тичу транзита гаса из Русије и траже начини да се обезбеде алтернативни правци снабдевања и диверзификација. Ради се на гасној интерконекцији с Бугарском, за шта је дефинисан пројекат и обезбеђује се новац, рекао је министар, додајући да очекује озбиљне грантове од ЕУ да би тај пројекат био завршен до краја 2018. године.



Антић је рекао да је пред Србијом неколико осетљивих питања која треба да буду решена подзаконским актима, и то пре свега она везана за обновљиве изворе енергије, као и пратеће уредбе, које треба да обезбеде развој великих пројеката и доведу до изградње великих ветропаркова снаге до 100 мегавата. По његовим речима, Србија је доста урадила и у области обновљивих извора – за само две последње године изграђено је 57 малих хидроелектрана, 97 соларних електрана, прошле године први ветропарк, пет електрана на биогас..., а део стратегије је и изградња гасних електрана, што би Србији дало пуну енергетску безбедност и потпуно избилансирану ситуацију до 2030. године за производњу електричне енергије.



Д. Млађеновић

Неопходни заменски капацитети



Говорећи о електроенергетици, Александар Антић је нагласио да Србија има јасно дефинисане капацитете и потребе те пројекције за будућност.

– Знамо да ће потрошња електричне енергије расти и да је потребно да модернизујемо термокапацитете и ускладимо се с директивама и елементима заштите животне средине. Свесни смо тога да ће од 2023. године морати да се ради на заменским капацитетима, а један од њих је и „Костолац Б-3”, пројекат који је већ отпочет, а до 2025. године неопходно је изградити још један такав термокапацитет – рекао је Антић.