Муче их сива економија и мањак радне снаге

Текстилна индустрија Србије некада је била веома развијена и успешна привредна грана, у којој је било запослено више од 250.000 радника.
tekstil/nstojanovic
Фото: Текстил/Дневник/Архива

Гардероба шивена у нашој држави носила се широм света, а годишњи извоз вредео је више од пет милијарди долара. Од фабрика као што су „Клуз”, „Беко”, „Први мај”, ТИЗ, „Зеленгора” и друге, остала су само имена као подсетник на златно доба текстилне индустрије, када су се колекције за извоз припремале и годину унапред.

Након готово дводеценијског пропадања, текстилна индустрија неколико година лагано стаје на ноге. Показују то и статистички подаци, по којима је производња одеће за годину повећана око 33 одсто, а укупан извоз, и то махом на европско тржиште, прошле године достигао је вредност од око милијарду долара. Од укупног извоза, чарапе су чиниле 20 одсто, а највише се извозило у Италију, Немачку и Русију. За Европу наши текстилци, осим чарапа, највише шаљу рубље, а полако пут на тржишта  проналазе и одела која се шију код нас. За раст трећину већи односу на претходне године заслужни су и страни инвеститори, углавном из Италије и Турске, који су у Србији отворили бројне фабрике – у Апатину, Руми, Нишу и код Врања, а ускоро ће и код Смедерева.

Тренутно у Србији послује 620 текстилних фирми, махом мањих, које производе мајице, чарапе, веш, ситније одевне предмета, као и 930 погона за производњу панталона, кошуља, блуза, блејзера, капута... Од тог броја, 80 одсто чине мале фирме, а 20 одсто су фабрике с више од 120 запослених.   Подаци ПКС-а показују да у текстилном сектору Србије данас послује око 2.000 фирми у којима је запослено око 40.000 радника.

Све више запослених у текстилној индустрији и квалитетна текстилна роба допринеле су томе да Србија прошле године заузме 18. место на листи снабдевача тржишта Европске уније текстилом. Да је то велики искорак у односу на претходне године, најбоље илуструје податак да је Србија 2000. године била на 192. месту и потврђује да се сада полако враћа на место које су текстилци некадашње Југославија имали на тржишту Европе. Наиме, некадашњи југословенски текстилни комбинати шили су квалитетна одела за велики број европских држава и наша роба била је посебно цењена код пробирљивих европских купаца.

Међутим, много је проблема у текстилној индустрији и коришћењу њених стварних потенцијала. Стручњаци тврде да би успех текстилне индустрије у Србији био још већи да није нелојалне конкуренције која своје производе извози у неке европске државе, а да при томе Србији не плаћа порезе и доприносе, односно налази се у сивој зони. Власник београдске фирме „Форма-ВС” Бане Микелић тврди да се данас код нас произведе више дечје гардаробе него некада у читавој Југославији, али да фирме које легално послују једва опстају, док задовољно трљају руке оне које раде илегално. Он истиче да текстилце уништава црно тржиште, додајући да зна најмање 40 текстилних предузећа без иједног запосленог, која увозе материјал на црно и на црно га продају. Као посебан проблем истиче велике доприносе и друга пореска оптерећења.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж слаже се с оценом да је текстилна индустрија Србије изложена великом притиску нелојалне конкуренције и да је много оних који послују у сивој економији. Боравећи у посети компанији „Форма БС”, Чадеж је рекао да је један од проблема и недостатак квалитетне и стручне радне снаге.

– У погонима те компаније видели смо 15 слободних машина и слободних радних места, а она су непопуњена не зато што нема посла, већ зато што на тржишту нема обучених и квалитетних кадрова – истакао је Чадеж. – Привредна комора Србије за зато и залаже за дуално образовање, које омогућава практичну обуку током школовања. ПКС мора бити у сталном контакту с привредном да би јој могао помоћи у решавању проблема, али и проналажењу нових извозних тржишта.

Љ. Малешевић

 

Повезивање текстилаца и страних партнера

Секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће у Привредној комори Србије Милорад Васиљевић најавио је ће ПКС ове године отворити представништва у земљама које су најзначајнији спољнотрговински партнери. Циљ је да се наши текстилни произвођачи што боље повежу с купцима.
 

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести