тога што се чека усвајање новог закона о легализацији. Он би под хитно требало да реши проблем легализације многих нелегално изграђених објеката у Србији који не подлежу важећем законском акту, а неспорно је да постоје. Тај нови законски акт најављује се за јесен и треба да прецизира када надлежни орган може одбацити поднети захтев за легализацију, а када то не може, да прецизира прихватљива одступања од постојећих правилника, као и када је решење коначно.
Србија је шест пута од 2000. године покушавала да реши проблем дивље градње, а седми закон о легализацији тек треба да угледа светло дана. У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре очекују да управо тај седми, који би био једнократан, омогући легализацију великог броја нелегално изграђених објеката јер се процењује да их у нашој земљи има чак око милион и по. Да би закон постигао циљ, очекује се да садржи одребе које би прописале много флексибилније услове легализације, а таква примедба налази се и у анализи Националне алијансе за локални и економски развој. Наиме, НАЛЕД је, анализирајући важећи Закон о легализацији, истакао спорне ствари, попут тога да се велики број објеката не може легализовати јер, по правилу, у погледу спратности или удаљености од суседних објеката, у мањој мери одступају од Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу. То одвраћа потенцијалне инвеститоре, које не желе да се бакћу с нелегализованим објектима или улажу новац у нешто што не могу легализовати и добити потребне дозволе.
Осим великог проблема да се једном легализује све оно што је више деценија грађено и зидано илегално, чињеница је и да се та пракса наставила и поред могућности да се све ради легално и за релативно мале паре. Наиме, и даље су веома ретки савесни грађани и инвеститори који пре почетка градње прикупљају сву потребну документацију и плаћају таксе које је држава утврдила, а чести су они који рачунају да им је исплативије да прво нешто изграде, а да тек потом размишљају о томе шта ће легализовати и када. Јесте да су они савесни чак шестим покушајем државе да за мале паре легализује објекте који су нелегални и који би требало да буду порушени насамарени због поштовања закона и државе, та област се једном ипак мора уредити па макар и на начин који нуди закон о легалализацији.
Стручњаци тврде да се, када се једном уведе ред у дивљу градњу, држава мора другачије поставити према грађанима и инвеститорима и увести рестриктивне мере да више ником не би пало на памет да се игра с илегалном градњом. Они, наиме, сматрају да се легализација мора третирати као елементарна непогода, и то тако да велику одговорност сносе и јавна предузећа која нелегалним објектима одобравају прикључке за воду и струју. Пре него што одобре прикључак, јавна предузећа морају утврдити да ли је неки објекат грађен легално или је реч о дивљој градњи јер се зна да без воде и струје не може почети било шта да се ради. Предлажу и да се при добијању грађевинске дозволе прецизира да је легализацију дужан да плати инвеститор, а не, као до сада, да тај терет пада на купце станова и власника парцела.
Љ. Малешевић
Држава нема интерес да руши постојеће објекте
Из НАЛЕД-а је указано на то да, уколико се постојећи Закон о легализацији под хитно не промени, то у пракси доводи до апсурда да се не могу легализовати објекти које су пре више деценија градиле стамбене задруге, као ни објекти које су градиле приватне фирме у последње две деценије, а који су започети на основу грађевинске дозволе од које је одступљено, како у погледу габарита, тако и у погледу спратности. Пошто држава нема интерес да руши, мада би по сада важећем Закону о легализацију на то имала права, за оно што је већ саграђено и постоји деценијама, одлучено је да се усвоји нови законски акт који би донео брзу, лаку и финансијски прихватљиву легализацију објеката, на које би после тога власници плаћали порез у државну касу.
