борачке и социјалне политике Александра Вулина, општине, министарства финансија, привреде, рада и запошљавања траже модалитет за решавање проблема неколико десетина хиљада радника.
– Решићемо и тај проблем, али нећу да обећавам нешто за шта не знам тачно када и шта – рекао је Вулин. – Било би добро да је то проблем само једног града, али, нажалост, није – то је проблем деценијског запуштања радника у Србији и деценијског немара. Наравно да ћемо учинити све, али не истрчавамо с изјавама и не говоримо оно што не можемо урадити.
Мада је то образложење минстар Вулин дао радницима пропалих нишких предузећа који не могу да наплате дуг од државе, на исплату заосталих зарада из претходних година у Србији чека 85.000 радника, којима држава дугује више од 40 милијарди динара. Само у Нишу на наплату заосталих зарада чека око 4.500 бивших радника ЕИ „Ниш“, МИН-а, „Грађевинара”, „Јастрепца” и „Нитекса”. Од тог броја, око 2.500 радника има извршне судске пресуде, али до дана данашњег нису успели да их наплате.
Многим радницима који су пресавили табак и тужили своја предузећа, од којих је велики део већ ликвидиран или је у стечају, држава је остала дужна зараде од 2005. године до данас, а има и оних којима је „државни дуг” за плате последњих неколико година. Мада им је суд израчунао колико им предузеће, односно држава, јер је она послодавац за сва предузећа у реструктурирању, дугује и урачунао камату, то што су на основу те извршне одлуке милионери не значи да су то и у стварном животу.
Велики део од тих 85.000 радника, и поред милионског дуга државе њима, данас нема ни динара јер нити имају услове за одлазак у пензију, нити могу да нађу други посао. Због тога је део њих прешао на списак Министарства рада, запошљавања, борачке и социјалне политике у категорију „социјалних случајева” те данас добијају социјалну помоћ од неколико хиљада динара.
Радна група при Министарству привреде обрадила је податке о неисплаћеним зарадама за целу Србију, али још није предложила модел исплате, односно измирења обавеза државних предузећа према радницима. Посебан проблем – мада и њима држава дугује огроман новац – јесу радници који још увек нису тужили предузеће због неизмирених плата и велико је питање да ли ће се они наћи у групи оних којима ће, након што се пронађе могућност, држава исплатити извршне судске пресуде за неисплаћене зараде.
Јер, радници нису тужили због неисплаћених плата да би могли поднети захтев за повезивање радног стажа, а има и оних који су започети судски спор обуставили док им не буде попуњена „рупа” у стажу. Међутим, повезивање стажа нема везе са захтевом за исплату заосталих зарада, али он јесте био условљен тренутним обустављањем судског спора. Тиме су били условљени и запослени у предузећима у стечају уколико су желели да добију државне отпремнине од 200 евра по години стажа. У Министарству привреде су тврдили да обустављање судског спора зарад отпремнина никако не значи да радници не треба да траже своје заостале плате и да то треба да потражују из стечајне масе.
Љ. Малешевић
Решити вишегодишњи немар
Било како било, вишегодишњи немар према запосленима у предузећима у реструктурирању држава мора да реши на овај или онај начин. Све док се не пронађе решење за оне који су чак и судским путем добили потврду о дуговању, они ће бити социјални случајеви и коштаће државу. У интересу је саме државе да милионере с папира преведе у стварност и на тај начин смањи списак социјално угрожених јер и за њих се новац даје из државног буџета.
