На почетку је био Фифи

да раде према другачијим захтевима од оних за које су првобитно конструисане.Тако је за њега сваки нови посао и нови изазов, за који се непрекидно припрема последње три деценије. Ђорђе је, наиме још на часовима техничког у основној школи своје макете кућа обогаћивао аутоматским затварањем и отварањем гаражних врата,  у седмом разреду  направио је уређај за испитивање прецизности, с којом се такмичио на Смотри младих конструктора,а већ следеће године, као мали матурант, је на Смотри младих истраживача приказао хидрауличну руку.На тим смотрама  дечака из Руменке запазио је један од чланова комисије - Слободан Попов, тада наставник у Машинској школи у Новом Саду. И од тада његово школовање почиње да иде током који би и данас могао бити пример добре праксе у раду с даровитом децом. Одушевљен иновативношћу, противно тада важећем територијалном принципу уписивања у „девети“ разред, Слободан Попов доводи Ђорђа под своје менторство у школу која је могла да му омогући све услове да развија своја интересовања. Школа је имала одлично опремљене радионице, са мајсторима који су могли да направе све што Ђорђе нацрта. Специјалном одлуком Наставничког већа млади конструктор је био ослобођен часова на којима, по личној процени, није имао шта да научи, што би данашњом терминологијом био индивидуални образовни план за даровиту децу, који, истина, данашњи закон предвиђа, али га у пракси ипак још увек нема. Овако велико поверење наставника Ђорђе је оправдао на крају године петицама из свих предмета, али и роботима Фифи И и Фифи ИИ који су на такмичењима били најбољи у ондашњој великој држави. Добар општи успех и награде на такмичењима и смотрама донеле су Ђорђу и државну стипендију, а подршка школе прелила се и на бесплатно летовање.

-Та подршка друштва ми је много значила, али ме и на неки начин обавезала да останем овде и оправдам то поверење - каже Ђорђе Негру -Електротехничка школа била је логично усмерење после два општеобразовна разреда, а затим и Електротехнички факултет Универзитета у Новом Саду. Конструисањем робота се више нисам бавио, јер оне стварно корисне у индустрији могу да производе само гиганти. Ипак, веома широк спектар знања, које ми  је за то ђачко конструисање било потребно, пуно ми је помогао у даљем раду. Помогло ми је и да се запослим и две деценије радим у својој струци. Пре три године сам отворио своју фирму  и то знање и вештине ми и данас користе, када у скупим машинама програмирам микроконтролере за нове захтеве и тако својим комитентима уштедим новац који би морали одвојити за неке нове машине.

Међу пословима које је Ђорђе Негру успешно урадио је је унапређење машине за индустријско сечење стабала, затим оне за дозирање и дораду производа, па скупе машине за испитивање квалитета у производњи, која је постала неупотребљива када су се стандарди квалитета променили...

-Сада радим на програмирању на нивоу хардвера, јер нама недостаје контрола квалитета, па зато јефтиније продајемо своје производе - каже Ђорђе Негру -Савладавањем ове области бих себи обезбедио нови простор за рад, а произвођачима појефтинио производњу. Зато су ми потребни млади сарадници и то је разлог што сам се обратио свом некадашњем ментору др Попову.

А свом некадашњем штићенику др Попов ће сигурно помоћи јер он даровитим ученицима никад није престао да поклања своју педагошку пажњу. Колико успешно то ради говори и чињеница да је, мада  пензионисани универзитетски професор, на челу Центра за развој и примену науке, технологије и информатике,који је данас као организатор неких нових смотри, расадник и нових даровитих основаца и средњошколаца.

Даница Девечерски

Роботи и прес клипинг

И док Ђорђе Негру каже да данас тридесетогодишње роботе прекрива прашина негде у родитељској кући, професор Попов у својој документацији чува  њихове оригиналне нацрте-читав елаборат. У документацији др Попова је и прави прес клипинг-све што су медији објавили, не само о Ђорђу и његовим конструкторским успесима, него о свој даровитој деци, којој је овај ентузијаста посветио своју педагошку каријеру.