веома јасна – велики број младих људи, најчешће с факултетском дипломом или са скоро завршнеим факултетом, одлази у земље Европске уније, али и у Аустралију, Канаду, САД, покушавајући да нађу посао, било да је у струци или не. Грађани Србије у иностранство на рад одлазе самостално или посредством агенција за запошљавање, и то је добро познато, али се много мање зна да и у нашу земљу долазе радници из иностранства.
На одлазак радника из матичне земље на рад у неку другу код нас се најчешће гледа веома једнострано, као одлазак „трбухом за крухом”. То је, нажалост, и заиста тако, али треба рећи да се у другим, развијенијим и богатијим земљама, на одлазак на рад у иностранство гледа као на могућност напредовања, промене, упознавања другачије радне атмосфере и да није необично да се ван сопствене земље оде и хиљадама километара далеко и на други континент јер то, у том тренутку, посао захтева...
Иако полако, по свему судећи и у Србији се став о томе мења јер је све више оних који у потрази за послом пут иностранства, баш као и пут Србије, крећу из других разлога – стручног усавршавања, бољег положаја у компанији, упознавања и ширења тржишта, отварања компанија...
Који год да су разлози да у Србију дођу радници из других земаља, њих има, и то не мало. Наиме, на основу Закона о запошљавању странаца, како кажу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Национална служба за запошљавање је од почетка године до краја септембра издала укупно 5.386 нових и продужених дозвола за рад странцима. Како ствари стоје, у нашу земљу најчешће долазе држављани Кине, Руске Федерације, Македоније, Италије, Грчке... јер је прошле године, као и у првој половини 2016. године, највише дозвола за рад издато њима.
И управо се на примеру страних држављана којима је издата дозвола за рад у Србији, може јасно видети да нашем тржишту рада недостаје високообразовани кадар јер је прошле године, такође на основу евиденције НСЗ-а, највише дозвола за рад издато страним држављанима с високом стручном спремом. Ипак, ако и има радних места за које стварно нема одговарајућег кадра у Србији, а пре свега менаyерског, слободно би се могло рећи да би надлежни требало да се запитају зашто из земље одлазе високообразовани кадрови, а у Србију стижу они с факултетским дипломама.
Као и у другим земаљама, страни држављани који имају дозволу за рад у Србији имају исти статус као и запослени грађани Србије, односно, како кажу у том министарству, положај и права страних држављана изједначени су с положајем и правима домаћих. Страни држављани се, у складу са Законом о запошљавању странаца, у Србији запошљавају под условом да поседују дозволу за рад, која се издаје за време трајања одобреног боравка, као и одобрење за привремени боравак, без обзира на његово трајање или стално настањење.
Такође, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања напомињу да су услови за боравак и кретање странаца регулисани Законом о странцима чија примена је у надлежности Министарства унутрашњих послова.
Д. Млађеновић
