Најнижа цена рада 130 динара

бити 130 динара, уместо 121, колико је сада, и то је износ на који би Влада Србије могла пристати. То је мање него што синдикати желе, а више него што су послодавци спремни да дају. Ипак, повећање минималне цене рада у овом тренутку уопште није спорно ни за Владу Србије, која је, за разлику од прошлих година, исказала спремност, па чак и најавила, да ће га бити. Јер, с једне стране, повећање минималца доноси додатне обавезе и за саму Владу јер је и она послодавац за више од 500.000 запослених у јавном сектору, а с друге, већи минималац значи и више новца од пореза и доприноса на зараду. Када се извага оно што се даје и оно што се добија, јасно је да Владина рачуница показује да има места за повећање минималне зараде, а да ли ће она заиста и бити 130 динара по радном сату знаће се 15. септембра.

Осим повећања минималца, рашће и просечна плата па би до краја године могла достићи просек од око 415 евра, у другом тромесечју наредне године 450, а у 2018. години требало би да буде 500 евра. Тај износ би био 150 евра виши него што је овогодишња јунска просечна зарада.

Уколико су тачне најаве да ће минимална цена рада бити 130 динара, повећање би било седам одсто. Садашњи минималац је 170 евра, и Србија је, после Албаније и Македоније, држава с најмањом минималном зарадом у региону. Чак и да се минимална зарада повећа седам одсто, дакле да буде око 182 евра, и тада се неће променити положај наше државе у региону и српски радник ће гледати у леђа бугарском, босанскохерцеговачком, црногорском, хрватском и словеначком.

И не само то – и запослени који имају знатно већа примања завидеће словеначком раднику који прима минималац од 791 евра. Минимална цена рада у Словенији и сада је готово 300 евра виша од просечне плате која ће можда бити у Србији 2018. године! Минимална зарада у Хрватској сада је 396 евра и већа је од просечне зараде у Србији за прошли месец, а при том је јавни дуг те наше суседне државе већи од нашег.

Да се од минималне зраде од 170 евра, односно нешто више од 21.000 динара тешко може прегрмети месец, одавно је свима јасно, али је то реалност с којом се суочава око 300.000 радника. Међутим, неколико десетина хиљада радника, најчешће запослених у грађевини, угоститељству, бутицима, индустрији коже и одеће, преради дрвета… месечно добијају и мање од минималца, иако би по закону послодавац морао да им исплаћује бар тај износ, а процењује се да има више од 100.000 радника чије су месечне зараде око 18.000 динара.

У Министарству рада тврде да је законом утврђена обавеза послодавца да приликом сваке исплате раднику доставе и обрачун, који има карактер извршне исплате. То значи да, уколико им је газда исплатио износ мањи чак и од минималне зараде, имају право да разлику наплате у извршном поступку обраћањем суду или приватном извршитељу.

То што радници имају то право, не значи да га и користе, и то због страха да ће изгубити посао. Мали је проценат радника који је преко суда или приватног извршитеља наплатио своју законом загарантовану разлику, а још је мањи број оних који за то нису сносили последице.

Љ. Малешевић

Плате можда веће него пре умањења 2014. године

Најављује се да ће до краја године, тачније од октобра, плате у просвети бити веће четири одсто, у здравству три, а у безбедносном сектору два одсто у односу на период пре смањења 2014. године. Свеукупно, те плате биле би веће десет одсто ако се пореде с периодом када су смањене. Пошто је запосленима у јавном сектору већ почетком године зарада повећана неколико процента, уз најављено повећање, плате би заправо биле неколико процената веће него у октобру 2014. године, када је донета одлука о њиховом смањењу.